Marketing
ironija..
Sada ne živim ni za koga.
I ne sanjam oblake ružičaste..
Neznam što je oka sjaj kad se zaljubiš..
I smijem se kada kažu
Da ljubav je dovoljna...
Više se ne oglušujem na laži
I živim za svoje sutra
Nasmijana dočekam jutra..
Razočarana ali snažna
Bez ljubavi sam se opet rodila...
On nezna da ja više nisam ja..
Misli da čekam ga jednaka
Poletna i slijepa
Zaljubljena....
Sjedim sama i nije strašno,
Sama odlučujem sam svuda idem...
Neke nove stvari dolaze,
Stare moraju da prolaze..
Više on nije val
U mome moru..
Koji srce zapljuskuje...
Ni plime sreće
Ni oseke tuge,
Nekako me ne diraju,
Poluljat me neće...
Čujem šapate
«nije se vratio,čekala je..»
a ja se gorko nasmijem,
ljudi,izgubila možda jesam,
i prevarena možda jesam,
al još sam tu,
preživjela i s ponosom u očima,
novom snagon u krilima,
životom za koji mi ne treba
netko da se oslonac,
već život koji mogu hrabro proći sama!!!!
Post je objavljen 12.07.2007. u 09:48 sati.