Marketing
ola ljudi,napokon se javljan,mislin bilo je vrime da napišen nešto novo.
a šta cu kad neman vrimena,lipše se ic kupat i izac vanka nego pisat posteve svako malo.
ostala san sama...sad vi bice mislite...a jadna ostavija je momak,ostavile prijteljice...ali ne,sve to još valja i oni su tu,nego moji su se priselili u tribunj u vikendicu na cilo lito...a ja ostala u sibeniku,ode mi je lipše.svi su moji ode,cilo društvo,momak...a u tribunju...mater,caca,baba,dida i ja....ne ne,ostaje ema u gradu.nikad nisan volila taj tribunj,zato šta su me uvik odvlacili tamo od društva,svi bi moji ostajali vamo,skupa izlazili,išli se kupat...a ja kad završi škola morala u tribunj se priseliti...to san uvik mrzila,cesto san znala reci da je moje lito pocelo kad se vratin iz tribunja,tj.tjedan dana prije pocetka škole,onda bi se tek nauživala,a u tribunju toga nije bilo,predosadno je,kad izađen tamo to nije to ka ode,kad uden u onu sobu u tribunju odma mi se digne kosa na glavi,sve dosadno ,monotono,oni bili zidovi,neka soba, sa puknutin odmaron kojem se vrata do neki dan nisu mogla zatvoriti kako triba,a ode sarena soba,na zidovima slike svih mojih prijatelja,sve moje je u toj sobi sve uspomene,tu bi mogla biti cili dan bez problema kako volin tu prostoriju.
i tako da san ostala ode ovo lito,bit cu malo vamo malo tamo,ali više ode...jeah koje je to olakšanje.....sama u kuci,pravin sama rucak,iden spavat kad ocu,iden kad ocu.....sve je to lipo,i puno toga se nauci kad se sam brineš za kucu....ma ja san ode sritna
evo vam malo slika od završetka škole
Post je objavljen 09.07.2007. u 15:01 sati.