Juče
Sniženje u Benettonu.Odem ja. Povedem J. roda ženskog i J. roda muškog. Pridruži nam se još jedna drugarica. J. roda muškog neraspoložen. Takav je ceo dan. Pomalo nervozno, pomalo kenjkavo, pomalo tužno. Pomislim, Možda oseća da sam i ja u sličnom raspoloženju. SaOsećanja. A znam da mu rastu, rastu, rastu i rastu, već nedeljama i od svih očekivani, zubi.
Uđemo. Ja već snimila neke super-široke-po-mom-ukusu-skrojene-pantalone, pa neke majičice, pa se radujem, osetiću se malo bolje, možda pre lepršavije. Obućiću se u novo ruho, na kratko ću zaboraviti svoju NeVolju.
Uđem u onu skučenu svlačionicu, a takve mi nisu omiljene, sa sve ogledalom, na kojem nemam uvid u svoje zmijsko telo u novom ruhu. Brzo svlačenje, oblačenje. Pre nego što J. roda ženskog odlepi i započne veliko spremanje radnje. Ne računam da će baš tada da se oglasi J. roda muškog. Grlato neko dete. Preznojim se. Brzo svlačenje. Jbš nove krpice. Instikti su to. Istrčavam iz one svlačionice što guši. Uzimam J. roda muškog. A on urla. Tužno urla. I ne staje. Buka. Svi stali, gledaju. Pa prilaze. Pa bi da ga zabave. No, ne da se mali čovek. Sve je glasniji, i glasniji. Drugarica predloži i izvede ga naPolje. Ali halabuči se i buči. Ja opet brzo svlačenje i oblačenje. Odustajem od kupovine.
Uzmem malog čoveka. A on za jedan izbijen zub teži.
U međuvremenu, ne mogu da odlučim da li ovom blogaču da zadržim staro ruho ili nađem novo, i setIH se:
Ne zavodi me modri svode
Ne igram
Ti si svod žednih nepaca
Nad mojom glavom
Trako prostranstva
Ne obavijaj mi se oko nogu
Ne zanosi me
Ti si budan jezik
Sedmokraki jezik
Pod mojim stopalima
Ne idem
Disanje moje bezazleno
Disanje moje zadihano
Ne opijaj me
Slutim dah zverke
Ne igram
Čujem poznati pseći udar
Udar zuba o zube
Osećam mrak čeljusti
Koji mi oči otvara
Vidim
Vidim ne sanjam.
Danas
Praznina. Odvratan osećaj u stomaku. Rešenost da se prevaziđem. Dan kada ću da slušam Morphine, Honey White upravo.Ivanjdan
Danas,
Na Ivanjdan, 7. jula (24. juna), šest meseci pre Božica, pravoslavna crkva proslavlja uspomenu na rođenje Jovana Krstitelja, koji se smatra pretečom i najavom Hristovog dolaska. Rođenje sv. Jovana pada u vreme letnjeg solsticija, kao što Božić pada u vreme zimskog, tako da je Jovanovo rođenje simbolički povezano sa Hristovim - ova dva rođenja označavaju ključne položaje Sunca tokom godišnjeg ciklusa: Jovanovo rođenje je u trenutku najveće moći Sunca, trenutku koji neposredni prethodi postepenom opadanju, a Hristovo je u momentu kada je Sunce najslabije, ali njegova snaga i moć počinju pouzdano da rastu, donoseći svetlo i plodnost.
Narod, kao i crkva, veruje da je Ivanjdan veliki praznik - veruje se da toga dana sunce tri puta zaigra na nebu. Sveti Jovan je, sudeći po tome, naslednik starijeg mnogobožačkog božanstva svetlosti ili Sunca, koje se praznovalo u vreme letnjeg solsticija. Uoči Ivanjdana pale se vatre ispred kuća ili na raskrsnicama, što se smatra zaštitom od veštica i drugih zlih bića. Kako se iste vatre pale i uoči Petrovdana, nesumnjivo je božanstvo Sunca, na vrhuncu moći, smatrano najboljom zaštitom protiv zlih mitskih bića. U Ivanjskoj noći bere se cveće, od koga se svijaju venci koji se stavljaju na kuće i ograde. Ovi venci, kao simbol Sunca, imaju zaštitnu moć, pa se koriste i za lečenje bolesnika i zaštitu porodilje i deteta u kritičnom periodu od 40 dana.
Veruje se da će devojka kojoj se senka ne vidi prilikom zalaska Sunca umreti do sledećeg Ivanjdana.
Takođe se veruje da se u ponoć uoči Ivanjdana nebo tri puta otvara (kao i zimi, pred Bogojavljenje, uoči zimskog solsticija). Tada cvet paprati dobija magičnu moć, a zakopana, sakrivena blaga, počinju da gore plavičastim plamenom. U ovoj noći magija ima izuzetno veliku moć, pa tokom nje devojke gledaju da li će se udati tokom naredne godine.
Pa ti vidi! Aha.
Post je objavljen 07.07.2007. u 10:14 sati.