Svi smo nekad imali priliku osetiti ljubomoru u većoj ili manjoj meri.
Ako je sve u granicama normale onda je sve ok...međutim ako ljubomora prelazi neke normalne granice onda je to loše i za osobu koja je ljubomorna i za osobu koja je pored nje. Pišem sad samo o ljubomori između partnera.
Granice " normalne " ljubomore nigde nisu zapisane i svak ih po svojim kriterima oformi.
Uvek sam tvrdila da nisam ljubomorna a veceras sam po prvi put čula da sam ljubomorna.
" - ej tu si....zašto me nisi cimnuo da si tu pa da sam se konektovala da malo pričamo?
* tu sam...poslao sam ti porukicu da sam ti ostavio neke offline poruke....
- dobila sam porukicu na mobitel ali ovde nema porukica...što me nisi cimnuo? sa kim se kuckaš? da li si busy?
* ajde me nazovi na telefon da pričamo
- ne, nema potrebe, sve je ok
* nazovi me da razgovaramo...."
Ranije nisam imala običaj bilo što pitati ali mi je onda govorio da mi nije stalo, da ga ništa ne pitam, da sam ne zainteresirana da znam bilo što iz njegovog života....
Večeras kad nismo u istom gradu i pitam ga lepo, najnormalnije on je skužio da ga napadam i prozivan.
Kad smo se čuli telefonom ( pozvala sam ga ) rekao mi je da ne vidi zašto sam ljubomorna i pravim scenu a krenuli smo u normalnom pravcu...Pitala sam ga da li se seća svoje prošlosti i što je činio dok smo bili u vezi? Da li imam pravo biti sumnjičava....Znam da se veza gradi na poverenju i poštivanju ali prošla sam doista toliko ružnog sa njim da me je sad strah i da pomislim da može da bude miran , da ne juri okolo devojke i da doista želi bit samo samnom. Ne mislim da sam bila ljubomorna ili da sam pravila scenu, samo sam željela pričati sa njim najnormalnije o svemu.
Naprosto imam strah bilo što pitati jer kad pitam ispadne kao da pravim scene...ovo sam i njemu rekla....
Post je objavljen 01.07.2007. u 00:14 sati.