Drage i dragi moji,
ne znam otkud bih počela a baka me tjera i tjera i tjera... "Pa moraš napisati na blog! Daj uhvati minutu!"
I eto. Sve se događalo jako brzo jučer. Ujutro sam doručkovala normalno. Baka me je još ekstra nahranila u hodniku da me drugi ne napadnu i da mogu u miru jesti, jer ja jedem puno sporije od ostalih pa nekad ostanem malo gladna.
Pipala me baka i veli dedi da ću ubrzo roditi ali da to nije dobro jer joj se čini da je prerano nekako. Nije me baš zanimao taj njihov razgovor.
Nakon toga su njih dvoje otišli u šetnju koja je trajala skoro cijeli dan. Nemam pojma gdje su bili jer mene nikada ne vode.
Počelo je negdje oko podneva. Dobila sam neke grčeve pa sam mislila da je kriva loša probava ali nije bilo tako.
Skužila sam da mi izlazi jedna beba! Moja beba! Moja prva beba!
Bilo mi je jako tužno da se baka skita a ja rađam. Nisam znala što ću.
Otišla sam u veliku kutiju koju nam je baka napunila krpicama za spavanje i nikako ne kuži da mi tamo ne volimo spavati jer je prevelika, ali skužila sam da mi je to najbolje za rađanje. Nije bi baš bilo bolno ali je bilo jako vruće i krvavo. Najgori dio bio je pojesti postlejice od malih jer mi to radimo a ne kao golokoži koji ništa ne moraju raditi sami i imaju oko sebe hrpu doktora i bolničara. I muža.
Moj "muž", stavljam ga pod navodnike jer je on i muž moje seke Borosane, ležao je mrtav-hladan na prozoru. Da sam znala da će biti takvo govno muško, ne bih mu dala, paz'te što vam kažem.
Jedno za drugim, rodila sam četiri mačića.
S jednim nešto odmah nije bilo u redu pa sam ga odvojila od drugih. Baka se počela plakati kad ga je vidjela i rekla je dedi da je jedan "već otputovao", ne znam samo kamo je otputovao.
Da, baka i deda su došli tek oko 6 popodne, a dotada sam ja sve bebe sredila i oprala. Baka nas je onda preselila u svoju sobu, tamo gdje je još do jučer bila moja seka sa svojim bebama, koje su u četvrtak proslavile čak mjesec dana. Plakala se baka, ne znam je li plakala više zbog maloga koji je "otputovao" ili zbog toga što nije bila tu da mi pomogne?!
I tako. Hranila sam ovo troje tako-tako, baka je rekla da sam "grozna" što ne želim cijelo vrijeme ležati s njima i hraniti ih. Uopće ne kuži da mi je vruće, strašno vruće, kad me dudaju.
Ali barem dobivam najbolju hranu i to po sto puta dnevno!
Danas sam vidjela da s još jednim mačićem nešto nije u redu i nisam ga više htjela hraniti. Baka je opet plakala i rekla dedi da će i ovaj "otputovati" i da ga moraju probati hraniti. Imaju oni neko posebno mlijeko koje ne izlazi iz sisa nego iz bočice, pa su ga hranili ali nije mu baš bilo dobro. Kasnije je "otputovao" i baka ga je nekamo odnijela.
Sada ležim sama s dva mačića koji izgledaju ok, veliki su, jedu cijelo vrijeme i već se svađaju i tuku. Tko bi rekao da se mačke mlađe od jednog dana već svađaju oko sisa?!
Baš smiješno.
Baka me malo nervira s tim cmoljenjem i čula sam je da je nekoliko puta psovala i moga "muža" i mene i sve "glupe mačke" a rekla je i da će nas sve izbaciti na neku njivu pa neka se snalazimo. Nadam se da to ne misli zaozbiljno.
Sad idem jesti, mislim da je to 7 puta danas, ali zbilja, pojedu me ti mali. Gledala sam se danas u prozoru i izgledam kao "štakorica", tako baka kaže. Kaže i da će me uskoro poslikati pa "Leticu štakoricu štrkljavu" izložiti ovdje da me svi vidite.
He-he-he!
Držite fige, molim vas, da mi ova dva mala mačića nikamo ne otputuju!!!
Jako su slatki, skoro sasvim bijeli ali imaju i malo tigrastog da se zna čiji su, srca mamina!
Post je objavljen 23.06.2007. u 22:29 sati.