Sedim u toplini doma svoga...tišina...ja i nemir...
Netko kuca na prozor...vetar...doziva me...
Tiho mi šapuće...dođi...
Miluje me i ljubi svojom hladnoćom...šapće...
Ne brini,odnet ću sve sa sobom...tugu...nemir...suze...
Rasterat ću tmurne oblake s tvog lica...osušiti suze...
Tihom muzikom smiruje mi dušu...odnosi sve...
Šapuće da mi donosi sreću...mir...sjaj u očima...
Šapuće...ostani sretna...
Njegova hladnoća mi greje srce...
Ostavlja trag u kosi...odlazi...obećanje ostavlja...vratit ću se...po tugu...ako je bude...
Samo njemu znanim pokretima odlazi...ostavlja svoje tragove...sreću...mir...sjaj u oku...
Post je objavljen 01.03.2008. u 20:38 sati.