Marketing
ahhhhhhhhhhhhh
Život nas iznenađuje svai dan, sat, minutu.....legnete mirno spavati, a iz sna vas prene zvonjava mobite...u pola 3 jujutro, nekako znaš da nisu dobre vijesti....eto i nisu bile.......ali čula sam glas svog mužeka, i bez obzira što mi je javljao da je u bolnici i da je imao prometnu, govori, čujem da je živ i tada u mene uđe misao: biti će sve ok, sada je samo bitno da to prođemo svi u što manjem šoku, ja više ne postojim, postoji samo on i moje dijete........a kako je to moje dijete proživjelo, staviti ću vam njen tekst sa bloga......ono govori sve.........a ja samo mogu reći da sam izrazito ponosna na svoje dijete, da mi je žao što to sve proživljava, ali stvarno je posebna, draga, brižna, nježna, jednom riječju predivna.........ribica, mama te voli najviše na svijetu, kao i našeg tatu i sve će biti u redu, glavno je da smo svi zajedno i da se volimo, a uz tu ljubav sve je lakše........
tekst tare:
ne...ne želim da mi se ovo događa...ne želim da meni najdraže osobe pate jer je meni onda još gore...pa zar je moja obitelj ukleta?ove noći probudio me mamin glas koji je dopirao iz dnevnog boravka..bila je uplašena i zabrinuta..pričala je sa nekim na telefon i jedna od rečenica glasila je:"ma biti će sve u redu..."...uplašila sam se slušajući daljni razgovor,kroz glavu mi je prošla misao da je to moj tata te sam otrčala do sobe i vidjela mamu kako sjedi sama...odmah sam znala što se događa.rekla mi je da je tata imao prometnu...vratila sam se u sobu te noć provela u suzama i sa jastukom na glavi jer nisam htjela slušat mamu kako zove bolnicu i tatu...dogodilo se to na nekoj okretnici kod samobora,izletio je sa ceste..auto je smrskan...okrenuo se par puta...trenutno leži u bolnici i biti će sve u redu..iako je natukao glavu i leđa,važno da je živ...neznam zašto,ali mislim da me to pogodilo više od svega...brinem se za njega,ali i za mamu...i u jednom trenutku molila sam Boga da je ovo samo san,ali nije..život je okrutniji nego što mi mislimo... :(
jedino što želim sada je nestat iz svoje kože,svog života i ovoga svijeta...no,nestat ću trenutno samo iz svoje kuće jer idem u bolnicu... :'(
volim te tata...
ApDeJt:
bila sam kod tate sa majkom jučer...tata je divan,uz sve što mu se dogodilo i još k tome nemože se ni kretat,on nije izgubio onaj svoj smisao za humor... :) tek sam jučer zapravo saznala što se dogodilo...hvala Bogu što nije ništa slomio...neznamo još šta će biti,navodno je par kralješnjaka strgano koliko sam ja shvatila,morat će nosit korzet(gips za leđa) i neznamo dal će skoro iz bolnice jer se trenutno nemože ni pomaknut...auto je kod kuće i bolje je da to ne vidite...samo ću reć da bi suvozač poginuo,pa si zamislite kako izgleda..smrskan je skroz...
inaće,jako sam bila sretna što sam ga vidjela jučer..donjela sam mu stripove alan forda..jako se razveselio...došla je kasnije i Jajo,sestra...da samo vidite koliko se svi brinu za njega,a i za nas... :) toliko imamo divnih osoba oko sebe,ali nažalost to vidiš u ovkvim situacijama...
"prijatelj se pozna u nevolji..."
ja,priznajem,nisam baš najbolje...kao što rekoh,ovo sve me pogodilo i više nego što sam očekivala...možda zato što se cijeli život brinem za mamu i tatu,i stalno pazim da im se nešto ne dogodi...jučer navećer,dok sam šetala,sama pomisao na tatu u bolnici izazvala je suze u meni...nekako mi je teško kad pomislim da tamo leži sam,i da možda tužnim pogledom gleda u zid,trpi nepodnošljive bolove i nemože zaspati... :'( dobro je što mu možemo dolaziti i kad nisu posjete tako da sad idem složit stvari za školu i oko 10 cu krenut kod njega tako da nebude sam...kupila sam mu baby maramice da ga očistimo od stakla(sav je pun toga) i uzet ću mu jafa kekse(njemu najdraže) i mp4 da mu nebude dosadno..i taman kad ja odem u školu,dolazi mama i prijatelji tako da neće biti sam... :)
trebamo zahvalit samo Bogu što mu je spasio život,jer nije ovo bila mala nesreća...ali nesmijemo sad razmišljat što bi bilo da je bilo,ili kako će biti..trenutno je najvažnije da se brinemo za tatu i da mu pomažemo jer mu to sad najviše treba...ja sam sretna što je uopće živ,a to što posljedicu nisu najljepše i to što će idućih pola godine biti malo teže,nije bitno...ako sam mogla preživjet pljačku,bakin infarkt i tatinu nesreću..moći ću preživjet i ono što me čeka... :)
tarić još nije znala jutrošnju informaciju da je CT kralješnice u redu i da nije ništa slomljeno niti napuklo......jeeeeee..........vjerojatno će sljedeći tjedan doma.....još uvijek je nepokretan od bolova ali biti će sve ok
svima pozdrav, i čuvajte se....
Post je objavljen 01.06.2007. u 10:08 sati.