Znala sam ja da mi dan neće proći tako kako je i počeo. Zašto sam ja pomislila da će dan biti lep i da ću ja bit raspoložena? Trebala sam znati da nešto neće biti kako treba...
Ne znam šta misliti o svemu. Spremila sam se i htela ići do drugarice kad zvoni mobitel. Nisam ni pomislila da bi on mogao da zove....Video je da ga ja neću zvat pa ono kao ajde on će zvati i sve je rešeno. Nije ništa rešeno. Ja sam odlučila da sve završim...toliko sam se mučila pored njega u proteklih pare meseci da sad više nemam snage da krećem ponovo iznova sa njim kad znam da će opet biti svađa.
Javila sam se na telefon mada sam mislila prvo da se i ne javim ....Pitao me da se vidimo i pričamo. Nisam to htela i prvo sam mu to rekla a on me lepo zamolio. Da, da, napravila sam grešku. Nazvala sam drugaricu i rekla joj da ću doći malo kasnije. Otišla sam da se nađem sa njim ali ni sama ne znam zašto...ni sad ne znam zašto, nemam odgovor. Šta sam htela da dokažem sebi ili njemu? Opet smo se jako svađali...bilo je i ružnih reči....ja sam ga samo gledala i nije mi bilo jasno zašto stojim ispred njega i slušam sve te gadosti. Opet sam osetila da mi srce i duša plaču...sama sam kriva za to jer sam otišla videti se sa njim...znala sam da će biti drčan i bez milosti....Pitam se šta je on zapravo hteo?
Više se neću videti sa njim...dosta je bilo....Nakon toga sam otisla kod drugarice...iskritikovala me što sam išla videti se sa njim pored sve boli što mi je naneo.
Moram biti jaka i izdržati sve i krenuti dalje sa životom. Nakon ovog što se desilo danas mislim da to i moram učiniti.
Post je objavljen 27.05.2007. u 03:10 sati.