Marketing
Ižlet...kaj god...haha...
Today is saturday... Čera smo bili na nekon izletu sa školom negdi tako,a neznan kadi,haha
...Mislin da negdi u Lici (toliko o mojoj inteligenciji i smislu za orijentaciju)
... Bili smo na izvoru rijeke Gacke, tamo smo se zbližili s divljim patkama i s njima vodili vrlo inteligentne razgovore
... hehe... Bili smo u rodnoj kući Nikole Tesle (Tesla izumio vesla...) Nije da me nešto fasciniralo tamo,ali moran spomenut... Jedino mi je bilo zakon kad smo šli va neku prostoriju sa nekin čudnim aparatom (vidi ti tehničkih izraza...
) ,upalili su ga i on je počel proizvodit struju te je tako osvjetlil dvi neonke ke su Eros i Vice držali va rukama... Naši rapski jedi-ji..( May the force be with you...)
Posle smo šli u adrenalinski park iskušavat svoju hrabrost... Ja san toliku paniku načinla kad san vidila sve one daske i konopi va zraku da mi je srce tuklo sto na sat... Ipak,kako mi se Lovre konstantno rugal da san kukavica, odlučila san dokazat suprotno,pa san obukla opremu (neke pojaseve) i stavila kacigu na glavu i krenula protiv svog straha...
Ubrzo san skužila da san bezveze činla paniku kad su sve te "prepreke", "staza" (ma neznan kako da nazoven ono va zraku) ipak jako lagane za proć,pa san sama sebe počela ljuljat da bi bilo bar malo teže... Kad san došla do zadnjeg "izazova" počela je kiša pa su ga odgodili... Zadnji "izazov" je bil spustit se onako zakačen za špag po veloj "žici" od briga dolika do ravnice... Šli smo sest na suho i pričekali smo da prestane dažit... Ponovo san prošla stazu,ovaj put su me pohvalili da san to načinla najbrže od svih (hvala,hvala)... I došla do zadnjeg "izazova"... Puno ih je čekalo,pa san i ja bila nestrpljiva da se ča prije spustin doli... Došla san na red i zela zalet kako bi šla ča brže... Na kraju te žice su dvi gume ke bi te trebale zaustavit,a na ravnici čekaju dva čovika sa onim visokin piturskin skalama kako bi ove koji su se spustili ćapali i kalali doli... Kako san zela možda prejaki zalet,ponilo me i odbila san se od one dvi gume i poletila nazad... Opet san prešla pol one vražje žice u suprotnom smjeru i zapela na pol puta,haha...
Onda san sama potegla svoj špag,ali me ovi nisu uspili ćapat,nego san lupila s nogami va skale i skoro zrušila i njih i sebe....Ipak,brzo san se snašla... Čak su me i pitali da koji mi je ovo put da san u adrenalinskom parku,jer da jako dobro baratam tom opremom i da se ponašan ko da nisan početnik... Ah,ča ćeš...Ja san genije,čudo prirode
... Onda smo lipo seli va zatvoreno i slušali naše gitariste kako sviraju... Niš bolje od toga... Bilo je super,a kad smo došli na Rab, šli smo na piće... Mlačko,Jerić,Škarić 
i ja smo šli u Velum na pićence da malko proanaliziramo taj dan... Šli smo na stanicu i čekali da Mlačićev otac "možda" dođe po njih...haha... Onda ja išla doma i lipo zaspala na kauču ko beba...Onda me lipo zbudil mobitel,pa san malo gledala televiziju i malo kasnije se nekako odgegala pod tuš i u krpe...
Sve u svemu,na izletu je bilo very fun,a večeras se gre u kino gledat Mr.Beana!!!! Weeeeeeeeeeeeeeee!!!!! I onda u grad u život... hehe,i onda da mi je teško u životu.... Ma meni je ZAKOON!!!
(sorryte na dugon postu)
LOVE YA ALL
MATUŠANKA
Post je objavljen 26.05.2007. u 16:55 sati.