Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/sophiana

Marketing

Sve ili ništa

Muškarci..
Nedavno sam upaznala jednog zanimljivog predstavnika muškog roda. Vodenjak. Počelo je kao neobavezna komunikacija putem poruka da bi završilo pokojom kavom u Zagrebu. Također kao slučajno, neobavezno.
Zanimljiv je taj vodenjak. Toliko obečavajućih rečenica, toliko mi je pasalo šta je pričao, način na koji je razmišljao. Nije ništa obećavao niti nudio. Niti sam ja to htjela od njega. Iako bi bilo lijepo da mi je ponudio ono šta meni treba. Sada sam opet u onoj vječnoj dilemi. Da li je tu u pitanju samo seks ili bi on htio nešto više od toga. Ali tu se javljaju i pod kategorije. Da li bi on seks kao fizičku privlačnost ili seks kao vid intimnosti, povezanosti, privrženosti. A i onaj dio konkretnije- da li on želi prijateljski odnos sa malo više intimnosti ili se boji veze općenito.
Previše je meni to pitanja da bi čovjek bio u redu za ono šta meni treba.
Generalno pitanje- a šta to meni uopće treba?
Ne treba meni ništa. Treba mene šibom po guzici!
Ali ne mogu reći da bih.. da bih željela imati nekoga tko je uz mene, netko čije oči mogu voljeti i tražiti u jutro dok su još snene.Poželjela bih nekoga s kime mogu ispijati kavu i netko kome se mogu nasmijati. Čak mi to evo nije niti toliko potrebno. Kada bolje razmislim, više bih voljela biti uz nekoga tko ne glumi klauna. Takve niti ne volim previše. Neko tko je ozbiljan, netko uz koga se ne moram bojati da će me varati ili trošiti novce na bedastoće. Netko tko zna šta želi u živou i netko tko sasvim čvrsto stoji nogama na zemlji.. pogotovo kada sam ja poljuljana. Zato volim starije. Ali nije uvjet. Kako bi bilo lijepo da imam nekoga s kime se ne moram bojati oko toliko mnogo stvari da ne napravi. Baš bi bilo lijepo.
Ali stvarnost je drugačija. Ostavila sam bivšeg, pio mi je živce na slamku svaki put. Iako ga nekako volim, drag mi je.. ne mogu s njime. Odbija me kao pojam dečko, muškarac. I nikako ne volim lijene, pasivne, zadrte. Kada gleda na život samo svojim očima, a ne gleda realnost, objektivno. Ljute me takvi. Jako jako.
Sa vodenjakom ne znam na čemu sam. Nekada mi se učini da mu je stalo, da želi nešto. Ponkada mi se čini da traži samo određeno. A ponekada mi se čini da ne želi ništa. I onda sam smuvana totalno. Jer ja znam šta želim, on mi pruža dio toga. Ali ne i sve. A meni nekako puknuo film i ne pristajem više na kompromise. Hoću sve ili ništa.Da, sve. Zašto ja ne bih dobila ono šta me pripada?


Post je objavljen 24.05.2007. u 15:02 sati.