Sinoć sam napisala blog da ne znam šta zaista želim i da se nadam da je jutro pametnije od večeri.
Probudila sam se jutros i shvatila da više ne mogu da budem u vezi sa njim. Mislila sam da imam snage ali nemam. Raskinuli smo....Nadam se da ću preboleti sve ovo. Teško mi je, isplakala sam se. Bilo je i lepih stvari u vezi, proveli smo predivne trenutke zajedno kad nije bilo svađa. Toliko toga se lomilo u meni. Da li da ostanem i nastavim ili da sve napustim.
Shvatila sam da ću bukvalno gubiti vreme sa njim ( žao mi je što ovo mislim ). Neke stvari ne mogu da se promene. Najbolje je za oboje da nastavimo sa životom ali ne zajedno. Ne znam kako ću preživeti naredne dane...plačem svaki put kad pomislim na njega. Biće teško ali se nadam da je to sve prolazno. Teško je izboriti se sa svojim mislima i sa samim sobom. Osećanja ne mogu tako lako da nestanu. Prvi put u životu sam osetila šta je ljubav i šta znači voleti. Volela sam ga više od bilo čega a njemu to nije bilo dovoljno. Pružila sam mu sve što sam mogla. Poslednjih par meseci samo smo se mučili. Plakala sam više nego što sam se smejala. Isplakala sam sve suze koje nisam pre pustila da teku. Ponašao se hladno kao da nema osećanja. Možda ih i nema. Da li me je voleo kad mi je to govorio? Odgovor sad više nije bitan .....
Post je objavljen 21.05.2007. u 14:35 sati.