Prethodno napisani post pokrenuo divanjenje u našem malom dizajnerskom studiju, u kom osim nas, vise i svi ostali zaposleni. Mislim na one „možemo posle posla na kafu“ zaposlene. Pa se sad tu svi nešto smotali, pa tu tako neko nešto traži, neko nešto viče, neko nešto kreativno bleji, neko nešto kreativno čeka da se završi radno vreme, neko nešto kreativno jede govna. Do mojega, svi smo ga kreativni, al ajd, petak je. Duhu dajmo mesta!
- Jeli, šta bi stvarno volela da budeš u životu, da možeš da se ponovo rodiš?
- Stolar! Šta me gledaš. Maaaaaajke mi stolar! Ono piljevina, brrrrrr, zvrrrrrrrr, testere, glodalice, blanjalice, turpije, mirisi smola, stola... Da. Stolar definitivno.
- Kolega. Ooooooo kolega!!!
Njemu mora malo da se podvikne, pošto je u procesu montaže 30 sekundnog korporativnog filma i mislim da mu nije do života. Taman pitanje za njega.
- Kolega, prostite što vam sjebavamo koncetraciju, al daj brate preseci malo buljenje u ta dva komada monitora puta inča milion. Je li, šta bi bio po zanimanju, ili šta bi voleo da budeš da se ponovo rodiš?
- Hm. Isto ovo, samo bih počeo ranije da se bavim ovim!!!
- A jbt, oš rakiju a? Toliko loše u glavi?
Ništa nije rekao. Natakario slušalice i vratio se onome što bi da bude, samo da je malo počeo ranije!
- Ej kolega. Da, da, ti. Eeeeeeeeeeej. A šta bi ti bio?
- Bogati naslednik.
Reče i nestade niz hodnik nosajući jedan komad pite međ prstima.
Post je objavljen 18.05.2007. u 14:29 sati.