Neki dan došla je moja mlađa klinceza iz vrtića. Kaže ovako: dođi mama da ti dam pusu, da ti nešto šapnem. Ja prislonim glavu, a ona me cmokne: Sretan ti Majčin dan. Bila sam doista raznježena. Bilo je to nešto toliko neočekivano, spontano i veselo, da me nosilo čitav dan. A mala ne odustaje: ponavlja svakodnevno, a je se i dalje topim kao sladoled od vanilije. Zapravo, nikad nisam dovoljno iznenađena svojim majčinstvom.
Ma koliko je ono zahtjevno - emocionalno, duhovno i tjelesno, to je doista nešto najljepše i najproduktivnije što mi se dogodilo. I čini mi se da ništa što radim za svoje klince nije izgubljeno - negdje nenadano izroni na površinu i iznenadi me:kao ova spontanost moje E.
Post je objavljen 13.05.2007. u 16:41 sati.