Ponekad.
Mada imam kolegu koji ima drugčije životno iskustvo. Veli "Kad god sam muča nisam se zaj...".
Slažem se da svako ljudsko biće ima potrebu izraziti svoje stavove no ponekad stvarno držati jezik za zubima nije loše. Slušati 75 % vremena a pričati 25 % - mjerilo je koje učim od bogtih ljudi. Jasno ne biti samo prisutan nego slušati pažljivo i ponekad dati do znanja sugovorniku da ga čuješ. Ne prekidati već samo reći jednostavno "Da".
Obzirom da imam nekog iskustva u interakciji sa ljudima, i na svojim greškama sam naučio, kad treba prestati pričati, znam da je izraz lica i kontakt pogledom sa sugovrnikom isto vrlo bitan. Možete pričati najveće bedastoće i gledati u oči te sugovornika uvjeriti u vaše stavove ili pričati o najvećoj mudrosti i buljiti u vršak svojih cipela i izazvati dosadu i odbijanje.
Vele da je prvih 5-10 sec prilikom kontakta najbitnije. Pa što se može ispričati u tako malo vremena.
1-3 sec OSMIJEH
4-6 sec PRIJATELJSKI STISAK RUKE
7-10 sec POZDRAV (KAKO SI / STE ?)
Ovo je upalilo kod 9 od 10 ljudi. Od njih 9, 5-ero će ti darovati svoje vrijeme i posvetiti pažnju. Sa njih troje ćeš razgovarati i uspijeti im prenijeti svoje (ideje,prezentaciju....).
Potvrda da pravilo kako je 1/3 ljudi uvijek spremna za kontakt se potvrdilo mnogo puta. Samo ju treba znati izdvojiti. Vele da te 1/3 ljudi smatra odbojnim (zaboravi ih), 1/3 ljudi te smatra običnih (zadivi ih) i 1/3 ljudi te smatra zanimljivim (koristi ih).
Post je objavljen 24.04.2007. u 09:48 sati.