ko koga laže,
ja tebe,
il ti mene,
zar oboje živimo u laži,
u životu bez trunke istine,
bez imalo kapi bistrine...
neka prestanu te laži glupe,
volim te,
ha ha,
ne volim te,
o da da,
dosta mi je toga,
vrištim od tuge i bola...
gdje je istina,
zar je toliko duboko pala,
u bezdan propala,
di je istina,
više ničem ne vjerujem,
ni tvojim pričama,
ni vlastitim mislima...
da bježim,
od svake laži i prividne istine,
koja me ko u stopu prati,
jer mi mira nedaš,
i svaki put se vračaš,
s istim lažima na usnama...
prošeći,
jer ovdje tvoje laži,
više leći neće,
dovoljno je bilo,
i za mene i za tebe,
čak i za onog koga si u mojim očima ugledao,
naše nerođeno dijete...
ko koga laže,
više bitno nije,
ako ovim lažem sebe,
neka tako bude,
samo da udahnem,
kamen sa srca skinem,
i s ponosom se okrenem i prošećem...
Post je objavljen 24.04.2007. u 00:00 sati.