Marketing
IMA SREĆE U NESREĆI
nakon zadnjeg pisanog posta,skočio sam na skuter i otišao u banku...nije bilo gužve,čekao sam 5 minuta...žena kaže izvolite,hehe:imam problem...u subotu ostao bez kartice...možda je ostala u bankomatu al mislim da sam je ipak uzeo pa za svaki slučaj...uzme žena telefon u ruke...pita dal je stigla kakva kartica s dotičnog bankomata...po razgovoru sam shvatio da je nema tamo...al na kraju je ipak BILA!!!malo sreče u moje depresivnom i tužno zaljubljenom danu...
otišao se malo provozat...baš si guštiram i super mi je...ide maksimalno 52 haha,ko sa kravicama,al tata sad skida 2 blokade i onda če to vuč kao blesavo...iči če 100,samo sam zgorel ak me primu naši vjerni plavci koje mrzim...otišao u kvartovski najomiljeniji kafić na "prozore" popit kavu,pročitat novine,popušit koju cigaretu...pratit raju kako nekamo žuri...sjediš,piješ kavu,
čitaš novine i gledaš kako teče život...super...
novi konobar je počeo radit...fakat nemam pojma kak se zove al je dečko simpa i baš mi pravi dobro društvo...dečko je dalmatinac,točnije iz Trogira al reko da već 8 godina živi u mom gradu a ja ga nikad nisam videl...ipak nije to tako mali grad...ozbač
opet mi sviraju gunsi ko blesavi-november rain...e,ježim se na njih skroz...
Zvala me...baš sam veseli....samo da čujem njezin glas ako ništa drugo...e,kak bi se ja sad ljubil sa njom...onak kak smo znali da mi se 
, jer se tak dobro ljubi da poludiš...al ja samo mogu imat ta ljepa sječanja koja nikad neče nestat...i još gro njih, jer su mi se neki trenuci provedeni sa njom tako urezali u mozak...znam sve...šta je sviralo...šta je bilo na tv-u,mala jel se sječaš onih odvratnih lignja kad smo ležali u zagrebu u stanu? ja iza tebe pušem ti kroz nos u vrat neznajuči da te to pali...hehe,to je bilo 14 studenog poslje ponoći...kako je bilo slatko...to je bilo prvi dan kak smo se vidli nakon 3 mjeseca...
...emocije su super...al nestaju,a jebiga...al kod mene nije tak...brijem da se to ne događa kod svih...ma kaj imam brijat...kod nekih da kod nekih ne...
Evo malo cranberrisa-zombie...predobra stvar...joj,neznam kaj ču...idem u zg malo posjetit seku...pitat če me di je...niko nezna šta je nit neče itko znat...to je moja intima i ne pričam nikome o tome....
Sad ču neko vrijeme živit u HOPE,nadat se najboljem pa šta bude-bude,život teče dalje a ja moram još puno toga napravit u životu...imam ciljeve i moram ih napravit ma kakve prepreke stajale na putu.samo i to je to...
POZDRAV!
Post je objavljen 18.04.2007. u 13:11 sati.