-„Eeeej Kap!! Makni me sa toga sunca“- vrištao je Đuro
-„Daj se opusti. Već galamiš pola sata“- mirno mu odgovori Arthur, stavljajući sunčane naočale.
-„Ona te ne čuje, blesane“- narugao mu se Porthos. Uživao je u suncu koliko je mogao.
-„Daj začepi, bodljo jedna glupa. Kaaaaaaaaaaap, makni meeee!!“- opet se zaderao Đuro. Kada je skužio da ga Kap ne ferma ni 2 % samo je ljuto dobacio:
-„Mogla mi je bar dat neki faktor. Izgorjet ću.“
Neko je vrijeme šutio, tapkao sa listovima po prozorskoj dasci u ritmu neke nepoznate glazbe. Gledao je sanjarski u susjednu kuću.
-„E dečki. A da pokušamo zajedno??“- pogledao ih je nadajući se da će pristati. Arthur i Porthos su ga samo pogledali.
-„Ma koji je tebi?“- odgovorio mu Arthur ispod naočala
-„Da, mislim, koji je tebi. Halo, ona te ne čuje“- sada se mali Porthos umiješao-„Mi smo biljke. Shvati!“- to mu je polako slovkao
-„E kada smo već kod toga.“- obratio mu se Đuro s visoka-„Ti nisi biljka, ti si kaktus. Jako ružna imitacija mene savršenog.“
-„Eeej Đuro, nemoj tako“- branio ga Arthur-„Uvrijedit ćeš ga. Znaš kakav je.“
-„Tko je kakav?“- upitao je nedužno Porthos skidajući slušalice MP3-a s ušiju.
Đuro ga je samo blijedo pogledao i nastavio se drečat:
-„Kap, makni me od ovih luđaka!!“
Post je objavljen 15.04.2007. u 20:51 sati.