Dobrovoljno sam se,kao clanica Saveza logorasa Bosne i Hercegovine,prijavila CENTRU ZA ISTRAZIVANJE I DOKUMENTACIJU Saveza logorasa Bosne i Hercegovine,da ovaj iskaz,ovo svjedocenje,dadem u pisanoj formi.
Izrazavam svoju potpunu spremnost da ovo svjedocenje,ovaj iskaz,iznesem i u zvanicnoj SUDSKOJ PROCEDURI protiv okrivljenih za RATNI ZLOCIN I ZLOCIN GENOCIDA,pred sudovima u Bosni i Hercegovini,sudovima zemalja stalnog boravka OKRIVLJENIH ZA RATNI ZLOCIN,a posebno pred TRIBUNALOM ZA SUDJENJE RATNIM ZLOCINCIMA U DEN HAAGU,zajedno sa osobama iz ovog mog svjedocenja,koje su bile zrtve ratnog zlocina i zlocina genocida.
Srbi su u Foci i njenoj okolini,odmah poslije REFERENDUMA gradjana za suverenu i nezavisnu Bosnu i Hercegovinu,otvorenije poceli da prijete nama Bosnjacima.Po selima su sa JNA organizovali vojne vjezbe.Odrzavali su vojne i politicke sastanke,a 7.IV 1992.godine,u Foci su,uvecer,poceli pucati na Bosnjake.Grad je granatiran iz okolnih sela.Sve je gorjelo.Ja sam sa porodicom bila u svojoj kuci na spratu.U prizemlju smo se krili dok su granate padale.Kasnije smo presli u komsiluk,u kucu rodjaka Zaima.Sutradan su nas cetnici sve uhapsili i odveli u susjednu kucu.Tu su nas sve sabrali.Hapsili su ljude i tu ih dovodili.Doveli su i mog muza.Ispred kuce su drzali strazu,tako da nismo mogli nikuda izaci.Nakon izvjesnog vremena,dosao je PREDRAG TRIVUN i sve popisao,nasa imena,prezimena,
godista,adrese i druge podatke.Poslije su dosli i odveli sve muskarce.Sve ih je odveo GORAN MITRASINOVIC sa svojim cetnicima.Onda su redom poceli paliti sve bosnjacke kuce.U zatocenju smo bile sve do pocetka maja 1992.godine,kada je dosao Goran Mitrasinovic i rekao:"Sve zene cije kuce nisu izgorjele mogu se vratiti kuci.Nemate se cega bojati.Radite!Sijte njive!Nece vam niko nista!"Ja sam morala ostati,jer nisam imala kuda.Moja kuca je bila izgorjela.Sa mnom je ostao moj sin,Nezira,Zaimova majka,stara zena,koja je jedva mogla hodati i jos tri zene,kojima ne znam ime.
"SILOVAO ME PRED NANOM"
Uvecer,na Djurdjevdan,6.V 1992.godine,neko je poceo da lupa na vrata:"Otvorite!Otvorite!"Nezira je prisla vratima i otvorila ih.Usao je TRIVUN PREDRAG-PEDO i odmah prisao meni.Ostro mi je naredio da podjem sa njim na tavan..Pitala sam sta cu na tavanu.Kad sam mu to rekla,on je okrenuo pusku i poceo me udarati kundakom po glavi.Zateturala sam se od udaraca.Dok me je tukao,zene koje su bile sa mnom su se razbjezale.Ostala je samo nana koja nije mogla da se pomakne.Onda me je on privukao sebi i grubo navalio na mene.Pitala sam ga sta hoce od mene,jer bi mu mogla biti majka.Odgovorio je da on ima samo jednu majku i da je ona kod kuce.Stavio mi je pusku izmedju nogu...Otimala sam se,ali je bilo uzaludno.Potegao je noz i poceo mi je zasijecati tijelo,dok me nije savladao.I sada nosim te oziljke.TADA ME JE,TU,PRED STAROM NANOM,SILOVAO.Pri tome mi je psovao tursku i balijsku majku,govorio kako mi se muz nikada vise nece vratiti,da je Bosna sada srpska zemlja...Bio je sam i tu je ostao cijelu noc.Predrag Trivun-Pedo,moj raniji komsija,na pocetku agresije na Bosnu i Hercegovinu pokazao se velikim zlikovcem.Prilikom hapsenja Bosnjaka,licno ih je desetak ubio.
Sutradan je dosla jedna Srpkinja i pitala me sta mi je to bilo.Bila sam isjecena,modra i otecena.Sve zene su se okupile oko mene.Ja sam im rekla da me nista ne pitaju i da mi zovu hitnu pomoc,da me vode u bolnicu.Kasnije je dosao doktor Cancar i ja sam mu rekla:"Doktore,ili me ubijte ili me vodite odavde!"Odveli su me u bolnicu zajedno sa mojim sinom.Sinu nisam nista rekla,ali mu je sve bilo jasno.Davali su mi infuziju.One zene,sto su ostale iza mene u zatvoru,u onoj kuci,kada je bio pokolj u Foci,SVE SU POUBIJALI.Bilo ih je dvadeset i jedna.
Poslije izvjesnog vremena rekli su mi da vise ne mogu ostati u bolnici i da moram ici.Pitala sam kuda da idem s djetetom?Rekli su da ih to ne interesuje.Izbacili su me u jednu kucu bez vrata i prozora.Poslije toga su me odveli u"Crveni kriz".Tamo su mi rekli da oni nemaju nista sa nama,i pitali su me zasto sam uopce ostala u Foci.Ja sam tada pocela plakati i moliti da me smjeste bilo gdje.Tada su oni drsko rekli da idem u fiskulturnu salu.Posla sam i ponijela sina,posto nije mogao sam hodati.Dok sam isla padala sam,klonula,dizala se...Jedva sam ga prenijela do tamo.Uz put me je jedan cetnik htio ubiti,kada sam izgovorila ime svoga sina.Izvadio je pistolj i uperio ga prema meni ali ga je sprijecio jedan vojnik...
Kada sam dosla u sportsku salu tamo je bilo puno zena i djece,kao i onih koji su otpusteni iz bolnice.Davali su nam jedanput dnevno hranu koju su oni inace bacali.Bilo je u njoj,osjetilo se,i deterdzenta za sudje.Higijenski uvjeti su takodjer bili nikakvi.Imali smo u prizemlju jedan WC i vodu,ali sve je bilo uzasno prljavo.
"GDJE CES MENE OVAKO STARU,MAJKA TI MOGU BITI..."
U"Partizanu"su odvodili zene na silovanje.Silovane su zene od 12-60 godina.Masovno su ih odvodili.
Skoro svaka od njih je silovana.Svaku noc su dolazili po tri grupe,prozivali su koga su htjeli i odvodili ih.Najvise su odvodjene zene iz obliznjeg sela.Tu,u sali,bila sam zrtva i ocevidac zlocina seksualnog zlostavljanja.Odvodili su ih medju vojsku-cetnike.Odvodili su ih i po kucama.To su sve radili Srbi-cetnici,mladici,oni sa kojima smo zivjeli,radili,isli u skolu...
Tukli su me veoma cesto...Jednu vecer je dosao jedan od njih,prisao mi i poceo me vuci da ustanem:"Ustani,majku ti balijsku!"Htio je da me vodi sa sobom.Ja mu kazem:"GDJE CES MENE OVAKO STARU,MAJKA TI MOGU BITI.VIDIS MI OVO DIJETE KAKO JE BOLESNO".Naredio mi je da ustanem i udario me sakom u glavu.Nisam mogla ustati od boli i od straha.Noge su mi se bile oduzele,ali je on ponovo navalio na mene:"Dizi se ili cu te zaklati!"Poceo je da me samara i vuce po podu sale.Ja sam bila rijesila da dam svoj zivot,nisam htjela ustati jer znala sam sta me ceka.Onaj drugi sto je bio sa njim,tada mu je rekao:"Ma,ostavi zenu na miru,vidis da je bolesna".Onda me je on pustio i otisao pravo jednoj curici pod 12 godina i silom je izveo napolje.Curica je plakala,vriskala i molila upomoc,ali sve je bio uzaludno...Cetnici su curicu vratili u zoru.Ubacili su je u salu.Zene su se digle i unijele je medju nas.Bila je gotovo bezivotna,rascupana,krvava,jer je prije silovanja bila nevina djevojcica.
Svaki put kada su dolazili vrijedjali su i psovali nas.Prijetili nam.Psovali nam tursku majku.Pistolje su potezali na nas,nozeve nam prinosili pod vrat.Bilo je jednostavno neizdrzljivo!SVE SU NAM TO RADILE NASE KOMSIJE SRBI.Oni su stalno nocu dolazili,tako da ih je bilo tesko raspoznati.Ulazili bi unutra,
palili upaljac ili komad papira i onda izabirali koga ce voditi ili bi,pak,zene prozivali po imenima.Neke zene koje su odveli vise nikada nisu vratili u salu.Svi su izgledali prljavi i divlje.Oci su im sijale pijanstvom.NISU SE KUPALI,pa su uzasno smrdjeli...
Maltretirali su i starije ljude,svasta im govorili.To je tako trajalo sve do polovine avgusta 1992.godine.
Tada je dosao strazar i rekao nam da cemo ici na razmjenu.Dosla su dva autobusa i odvezli su nas.Uz put nas je zaustavila grupa cetnika.Nosili su masinke.Usli su u autobus i pitali da li smo mi svi Turci.
Poceli su psovati i provocirati.Medjutim,vozac ih je,zajedno sa vojnom pratnjom,istjerao i mi smo posli dalje u slobodu.
Razmijenjeni smo blizu Sarajeva.Armija BiH je za nas civile,njima dala zarobljene borce,cetnike.
Post je objavljen 11.04.2007. u 14:04 sati.