Čuo sam rečenicu koja me potakla na neobičnu misao. „Trećeg dana bog je uskrsnuo i proslavio se svojim najvećim čudom“.
Vjerojatno je da ste ovih dana i vi mogli čuti nešto slično. U duhovnim promišljanjima između bakalara i kuhane šunke, što je, bez uvrede, najveći domet najvećeg postotka nacije, velika je vjerojatnost da vam je ta fraza promakla u bujici popovskih prigodnih govorancija. Meni, kakav već jesam, nije. Zasvrbilo me. Čudo uskrslog boga? E, pa, ne znam baš. Jeste li sigurni da bi to bilo baš tako veliko čudo? Budimo ozbiljni, kakvo čudo može biti u tome ako bog uskrsne od mrtvih. Pa on je bog! Stvoritelj svijeta. Što, trebao bi ostati mrtav?
Mislim da se istinsko čudo dogodilo tri dana ranije. „Bog je mrtav!“ uskliknuo je Nietzche slavodobitno, no da je toga dana stajao podno križa na brdu Golgoti to bi bila najobičnija konstatacija jednog fakta. E, to da je bog mrtav, to je zaista čudno. Kad bog odluči umrijeti onda to jest čudo, pa time i, kako se pokazalo, ugaoni kamen povijesti. Da kasnije uskrsne, ne znam, to je već prirodan slijed stvari. Molim vas lijepo! Ni direktor velike kompanije ne usudi se ostaviti poslove na nekoliko dana, zamislite tek kako je kad direktor svemira mora ostaviti čitav pogon na tri dana, takoreći za jedan produljeni vikend. I dan dulje bilo bi krajnje neodgovorno. Ako postoji luksuz koji si Bog ne može priuštiti na dulje od tri dana, onda je to smrt.
U nadi da ću vam ovogodišnju pobožnu meditaciju učiniti zanimljivijom ostavljam vas blagdanskom ugođaju i želim vam svima Sretan Uskrs.
Post je objavljen 08.04.2007. u 20:49 sati.