Taxi nas je ostavija ispred hotela.
- Jesan ti rekla da je hotel na Copacabani! – pobjedonosno sam rekla Z-u.
- Vidit ces sad kad nam je soba u podrumu! - Nije se da moj nevjerni Toma.
Na recepciju smo dosli ko pokisli misevi, I rekli:
- Mi smo oni sta smo tribali bit ovde jucer.
- Pa sta se desilo?
- Ne pitajte.
Nije bilo nikakvih problema zbog naseg promasenog dana, ma sta ce I bit kad im je sve placeno, samo su nam tuzno rekli da smo izgubili dan u Riu. E to nam je bija najmanji problem sada, dobro smo uopce dosli. Odvelo nas u sobu, treci kat! a ja se puna entuzijazma zaletila do prozora da rastvorim zavijese, (ma kog vraga su zavijese navukli a podne je), zamahnem zavijesom i viknem “View” kad ono zid??!? Ahhh….nista od pogleda.
Izasli smo ispred hotela i mislili; Tu smo, a sta sad? Ja sam bila odma za akciju dok je Z. vise bija za ice i pice. Nasli smo solomunsko rijesenje, prvo cemo jest pa cemo ic okolo. Sili smo u prvi restoran koji je ima stekat sa pogledom na Copacabanu, doduse skoro svi imaju i stekat i gledaju na Copacabanu. Ma kada sidim na Rivi, a umisto Jadrana gledam Atlantik, i umisto Splita sidim u Riu.Naravno da konobar nije zna engleski, a meni je bija na portugalski…hmmm..sta sad jest? Carne je meso, aj to je lako, Z je narucija odma komad mesa u necemu, a ja sam mislila pocet lagano jer tek je bilo podne pa sam rekla probat njihovu pizzu. A da ne budem glupi turista, rekla sam da cu onu sa domacim sirom i nekim njihovim ribicama. Z je pia neko njihovo pivo, kaze da nije lose, ali im baca malo na slatko,nevjerovatni su, i pivo im je slatko! A ja sam se tila osijecat egzoticno pa sam pila sok od ananasa.
Prvo nam je konobar donija tecu na stol. Pravu pravcatu tecu koja bi bila dovoljna za cetveroclanu familiju. Pa je onda otvorija tecu, a unutra komad mesa, e sad ne znam koja pozicija, ali znam kad moja mater doma kupi tako nesto, ona od toga napravi par snicela. Konobar je lipo komad izriza, pa jos doda pustog povrca koje se kuvalo s tim i sve lipo servia na pijat, pola od tog zelenja nisam ni prepoznala, a cini mi se da sam vidila dijelove palme I neke gljive. E onda je donija moju pizzu, na nekom velikom pijatu, a ja sam narucila malu. Da mi je onda vidit kakve su im velike, ako se ovo zove mala?? Pizza mi nije bila nesto jer taj njihov domaci sir je malo na pikantniju stranu, a ja nisam prava osoba za to, ali je zato Z. dovrsija i kaze da je dobra. Ja sam njemu pomogla dovrsit ono sta je ostalo u teci. Nemam pojma kako se to jelo zove ni kako se pravi, doduse izgleda jednostavno, komad mesa i povrce okolo, ali je to bilo tako ukusno, a meso mekano da mi nismo sebi mogli doc da postoji negdi meso bolje nego sta ga mi jedemo u Cro.
Nakon slasnog jela odlucili smo vidit Glavu secera! Vidili smo da neki bus kupi ekipu po hotelima, pa smo i mi rekli da cemo tamo. Ma nismo se odmakli ni par metara od hotela cujemo neko prica nesto sta razumimo. Ajme ne mozes se maknut nigdi da ne naletis na njih. Srbi! Z. se odma nakostrijesija i odrijesito reka “necu imat posla s njima”, a ja sam rekla OK. A Srbi su bili neka dica od bice 20tak godina, al' su im zenske izgledale kada imaju 30, I majke mi mile sve su izgledale ko Ceca. Sad ne znam jel to znaci da Ceca izgleda ko prosjecna zena tamo,ili se sve tamo preko trude da izgledaju ko turbo folk?
Dokotrljali smo se do Glave secera, ali sad je tribalo ic na zicaru. Ne samo da se bojim visine nego se bojim i zatvorenog prostora…ko ce izdrzat do gore. Sa strahom sam razgledavala tu uspinjacu misleci se “ako dole padnemo nema sanse da nas nadu u toj sumetini”.
Ali cim smo izasli vanka I kad sam skuzila di sam, oprostila sam uspinjaci sve ono ljuljanje.
Ebate ja san u Riu!!!
Rio je raj na zemlji!! Tek kad se popnes gore vidis koja je to lipota, grad s jedne strane, ocean se lagano ljuljuska, sunce sija ko tepsija…e to je zivot. Ma pogledaj ovo; imaju plaze oko cilog grada.Eh sta bi bilo dobro da su Split tako napravili, Bacvice od Znjana do Luke, a od Marjana do Kopilice da se protezu Kasjuni, I svugdi se mozes kupat!
Ma kako su samo maksimalno iskoristili to svoje more, svaka in cast. Masu zgrada im je na tim njihovim plazama, ili dva bloka od plaze, tako da vecina ljudi u Riu moze rec da zivi na plazi. Ako ne zivi na plazi, onda zivi na jezeru, nisan ni znala da Rio ima veliko slano jezero u sred grada??
Dok smo se ja I Z. prepirali di je Copacabana, dosa je vodic I pocea objasnjavat da mi sad vidimo Zaliv Guanabara, a da ja Copacabana na drugu stranu, koja se i ne vidi sa mista di smo mi.
Za uru vrimena ja bija pokret I dok smo se tako ukrcavali u uspinjacu (kako se zove kad ide dole?) dode jedan od Srba do nas I pita:
- Jel pricate vi srpski?
- Ne pricamo – u glas cemo I ja I Z.
- Ali, ali..ja vas razumem
- Pa pricamo hrvatski…
- Aj dobro, onda i ja pricam crnogorski – mali ce I odma nam objasni da je on u stvari “nas”, jer mu je mama sa Visa, njegovi inace zive u Budvi, a on studira u Beogradu, pa su evo dosli na akademsko putovanje. Zamisli ti njih, a mi cilo vrime mislimo kako se tamo lose zivi, a vidi standarda.
Kad smo dosli dole skuzila sam u stvari da je ta Glava secera nas Marjan. Dodes gore, vidis grad,a oni ti to naplate. Sta ti je turizam!
Post je objavljen 07.04.2007. u 15:25 sati.