Marketing
Dizali dizalicu!
Razmišljala sam danas o doručku u vrime kad su neki već obavili i ručak. Ne zato što kasno doručkujem nego zato što sam se probudila u neku nesuvislu uru. Večer prije gledala sam film «Babel» s Brad Pittom u glavnoj ulozi do 3 ure ujutro. Inače, noć je moje vrime. Jednostavno proradim. Ujutro, opet, nitko nije zvao na mobitel, nitko ništa trebao, ništa se nije događalo. A ja ponekad jednostavno ne navijem sat. I tako sam «kasnila» na kavu. I cili dan negdi kasnila. Ono, 30-ti na kalendaru. Sam kraj miseca. Takav dan se može samo prekrižit. Štoviše, izbrčkat da se ne vidi uopće. Prelistam na kavi novine, kad tamo da je netko iz Makarske dobio na «black jacku» 233.000 kuna. U «Osmici» (bivši «Bobis»). Ne piše tko. I onda odmah nagađanja sa susjednih stolova da je to «patka», da je izmišljotina,…. «A lipo ti tu piše da još nitko nije dobio više od 150.000 kn na tim aparatima…». I onda sam zavrtila par brojeva. Lovu je dobio neki što ga zovu Bakula. Ima dva sina i bla, bla, bla… I inače igra, i ulaže dosta i tako bliže i tako dalje.
Pa, eto, ipak netko dobija…
Popodne lutala. Baš mi nekako odgovarali otvoreni prostori. To je sve u paketu s danom – 30-im u misecu. Još jedan i gotovo. A onda dolazi Dan lažova, 1. četvrtoga. Nedija. E, to je dan kad će se na Sv. Petru održat drugo po redu Svjetsko prvenstvo u praćama. Ico Stipičević je opet glavni i odgovorni.
Ali vratimo se present time-u. Danas je na Dugišu na gradilištu pao kamion s dizalicom. Ne znam je li to zbog kišnih uvjeta ili je sve toliko u ovom gradu prokopano da će se svaka malo veća težina bez temelja samo profundat. Priča ipak ima sretan kraj. Nitko nije stradao. Sve se ostalo da napravit. Neki će reć da se i čovika napravi. Znate onu "čovjek je najsavršenije biće koje svaka budala može napravit"? Ali lako je baljezgat kad je sve prošlo ok.
Ovako je to izgledalo u neko doba večeri. Ja sam došla kad je već druga dizalica stigla i pokušavala dovest stvari u red. (Kasnila!)
Skupilo se masu ljudi. A kako i ne bi? Ipak je to jedan cijenjeni Dugiš u kojeg se kunu svi dugogodišnji kvartovski stanari. Ja sam tu ipak friška i još uvik nemam osjećaj pripadnosti. «Važno» da sam ga izgubila tamo odakle sam preselila. I tako uvik levitiram negdi između nečega ostavljenog i nečega još ne-pronađenog.
(Sve ovo se odigralo na gradilištu, točno ispod magistrale, nasuprot poslovnoj zgradi «Apfela»)
Nešto prije ovog događaja javili mi da je televizijska ekipa u «Susvida» i da su snimali nešto vezano za Porin. Kad sam se odlučila zaputit u tom pravcu, oni su već bili na odlasku. (Kasnila, šta je reć?!). Sretnem Marinu Marinović koja je sve to i «povukla». Kaže kako su snimali barba Andriju Bakića iz Makra, zvijezdu Pašalićeve «Makarske televizije» za najave na Porinu. Bili na Sv. Petru, Osejavi, na dosta nekih lokacija koje će se prikazivat za vrijeme najava na Porinu. Detalje sam, naravno, zaboravila. A i di bi tu bila iznenađenja da ja sve kažem?! Sve u svemu šator u kojem će se održat Porin počet će se postavljat na stadionu 12. travnja. Pitam šta je s koncertima za «široke narodne mase» gladne kruha i igara. Marina kaže da će uz Cubismo nastupiti i neki gosti kao što je Massimo i još neki. A drugi dan da je koncert Croatia recordsa jer oni dobivaju nagradu za 60 godina rada. Ajde dobro. Važno da nije sam Dado Topić. Ko bi to sluša?! Ovako će bit nekakav mix svega i svačega. Bar će bit gužva u gradu. Za sada ne znam je li mi se to sviđa ili ne sviđa. A sviđa…. Nek' se događa…
(Marina Marinović u društvu Ane Vela iz «Apfela» na Kačićevom trgu nakon večere u «Susvida»)
Danas su mi rekli i da je prošlu noć netko izbušio gume na 15 auta nasred rive. Evo, sad će ispast da ja opet nešto provociram Svagu. Ali šta ću kad su mi rekli da je to napravljeno i na njegovom autu. I autu njegova oca. Pitam kome još i nitko mi ne zna reć. Sorry, Svago! (Ovo svi mogu komentirat osim Milice Bolanče!)
Na žalost nisam uspila slikat to «remek djelo» neke budale ili više njih koji su to izveli. Ali zato sam na Zelenki uslikala jedno fenomenalno parkiranje. Pa pogledajte, molim vas, kako je to «u tisno» bilo i još na nizbrdici. Svaka čast! Ovde bi auto-škola tribala dovodit nove vozače da se uče parkirat. A ne da pojedini moroni, iz bezobrazluka ili nesposobnosti, zauzimaju po dva parking-mista po gradu. Pogotovo kad se zna da ga je ionako malo. A još kad se sitiš tko ti zbog parkinga na auto stavlja lisice (pojedini, svima dobro znani, (prebacimo se ipak u jedninu) kojemu bi lisice trebale bit na rukama), onda stvarno ispališ!
Sutra je aukcija slika u hotelu «Biokovo» kojom će se prikupljat novci za pomoć dječaku Marinu Radiću koji se liječi u Njemačkoj. Aukcija se održava u organizaciji Roberta Zubera i HTV-a. Ne znam tko je sve pozvan na aukciji. Vidit ćemo sutra…. O tom po tom.
Dođem u samoposlugu prije nego ću kući. (Dobro se sitila). Kad neki gospodin zamoli da mu pročitam nešto s kutije s rižom. Kaže ostale mu naočale kući. Meni već smišno. Onda se on odmah nadoveza «Jeste li vi ona što je radila…?» E, znam ja te priče… Ha, ha, ha. A baš mi je to bilo simpa. K vragu i kapitalizam i veliki super marketi. Živile male samoposluge i neformalni kontakti. Baš je dobro sjetiti se one Pabla Nerude: «Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika, postavljajući sebi svaki dan ista ograničenja. Lagano umire onaj koji ne mijenja rutinu, onaj koji se ne usuđuje odjenuti u novu boju. I ne priča s onima koje ne poznaje».
Ovo je poruka jednoj mojoj dragoj prijateljici s kojom je naše zadnje chat-anje neslavno završilo.
Život je provjera.
Život je samo provjera.
Jer da je ovo pravi život dobili biste upute kamo ići i što učiniti.
Ako možete birati budite radije ljubazni nego u pravu.
Ne zaboravite, čak i kad umrete vaša lista zaduženja neće biti čista.
Kada se ne zna na kome je red iznijeti smeće, iznesite ga vi.
Činite bezrazložna djela dobrote i nemotivirana djela ljepote.
P.S: Ako nešto znam, znam zabrljat! A ako nešto ne znam, ne znam umisto da budem u pravu izabrat da budem jednostavno ljubazna!
Post je objavljen 30.03.2007. u 23:25 sati.