Marketing
Depresija
Jučer mi je bilo prvo ok, pa bad, pa opet ok, a kad sam došla doma napalo me the raspoloženje. Nisam se rezala, ali sam plakala kao nikad u životu. Prvo smo otišle u Staru savu na biljar, pobijedila me 3:1. Pa smo otišle u Peticu, tam se ona naljutila, pa nismo pričale, pa sam ja otišla u WC i napravila si jedno 50-tak rezova. Vratila sam se i pitala ju samo: "Zašto?". Ona je rekla da joj je dosta da joj ljudi koje voli govore da je mutava i retardirana, ispričala sam joj kaj smo ceca i ja pričale( o tome da sam ja njoj samo utjeha za ...). Rekla je da nisam, a da jesam da bi me ostavila već 13.11. Pa smo se zagrlile i zbarile. Da, na javnom mjestu, ali nitko nije primjetio(MUTAVCI). Pa su došle Anita i Mirela. Kad sam došla doma, ostavila sam joj komentar i otišla spavat, bar sam ja tako mislila napravit, ali čim sam došla u sobu suze su počele teći. Nisam se pitala zašto, ni zašto baš sad, znala sam oba odgovora. Zašto? Jednostavno sam shvatila koliko ja boli nanosim ljudima koje volim (rezanjem,kašnjenjem itd.), ali da me ljudi i dalje vole i stoje uz mene uvijek, i to me pogodilo. Zašto sad? Zato što sam znala da će taj trenutak jednom morati doći. Pripremala sam se za njega i mislila da sam totalno spremna, ali kad je došlo i to na red, shvatila sam da se uopće nisam pripremala, nego samo odgađala neizbježno. Eto, sad sam ja bježala, i dokazala da nas ono od čega bježimo kad-tad uhvati. Možda drugima nije tak, ali meni uvijek je. Obečajem, makar sam već obečala, da se više neću rezat, a ak se ponovo zrežem, rezat ću do kraja. Sanjala sam lucidn san. Pozzz
Post je objavljen 25.03.2007. u 11:01 sati.