Na tajnom sastanku u zaključanoj zastupnikovoj kancelariji:
g.Zastupnik: Dečki, izbori dolaze, samo kaj nisu. Mi moramo nešto smislit kako da ovim ljudimi velimo da glasaju za nas. Mi moramo sebe prikazat, ali pazite kaj divanim, PRIKAZAT, kao sposobne, pametne i obrazovane ljude. Zato sam ja zval Andriju i on mi je rekal da bi dobro bilo za početak da se i mi uključimo u POS, jer su svi naši dečki već tamo, pa kaj mi čekamo. I ja sam mu rekal da ćemo. Zato sam naložil g.Gradonačelniku da raspiše natječaj za taj POS, tako da i mi budemo u tem kolu.
g.Gradonačelnik: G.Zastupniče, morem li ja zamolit da objasnite drugimi kaj to znači POS i kako to ide, mislim, ja znam da je to ono kad se nami daju diplome odma Posle Osnovne Skole i bez da zavšimo tečaj, ali morda ima i oni koji o tem nemaju pojama.
g.Zastupnik: Ma ne taj POS. Ovaj POS divani o stanovi, o temu kako ćemo se mi žrtvovat i narodu koji nima novac, al ima banak i krediti, sagradit jeftine stanove od iljadu euri po kvadratu, tako da oni vidu da moredu uvik računat na našu pomoć. To se zove briga za socijalu.
g.Gradonačelnik: Da, da. Evo ja sam i zube napravil preko socijalneg, pa zač se onda nebi mogli i stanovi delat? Jel tako g.Zastupniče?
g.Zastupnik: Hmm, tako nekako Gradonačelniče.
Toma R: Meni tu nešto smrdi... Pa zač bi...
g.Gradonačelnik: Meni ne. Meni niš ne smrdi. Ja nis fažol južinal. Ja ne. Nemojte me gledat. G.Zastupniče, ja nisam majkemi!!!...dobro, možda mi je malo popustilo.
g.Zastupnik: Dobro, dobro nema veze, nego da čujemo kaj Toma ima za pitat?
Toma R: Pa zač bi neko tu zemal stan, kad more za iste novce lipo u Zagrebu si zet isti tulki stan?
g.Zastupnik: A kaj ćeš u Zagrebu beno jedna? Kaj ti znaš po Zagrebu? Neznaš ni kadi je Jelačić plac, ni kadi je Vrapče, ni...?
Toma R: A to znam. Bil sam tamo puno puti, kad sam išal zubaru.
g.Zastupnik: Pa ni to za zubara.
Toma R: A kaj ja znam, meni su rekli da idem zubaru i da nepravim pizdarije. Kad sam došal tamo svi su mi bili tulko čudni i tulko benasti, da sam mislil da sam došal u ludnicu.
g.Zastupnik: Toma ne seri. To kaj je ista cena tuj i tamo, kega je to briga. Ajbog da mi ovdi prodamo kaj, pa da si kaj stavimo u džep, i bog.
Toma R: Zač nebi zeli nekog od naši, kaj ja znam, recimo Mikasa, Gavana il tako, pa da to bude malo jeftinije?
g.Zastupnik: Zato kaj ćedu svi znati da oni moredu te stanove napravit za upol cene, i onda mi sebi nemoremo zet ni lipe, a ovako lipo mi to napravimo za upol cene, a velimo da je to tulko zato kaj je to država odredila. I zato kaj moramo samo delati s njimi, s tim apeenom.
Toma R: Kaj ni to onda korupcija il mito. il tako nekako?
g.Zastupnik: Psssst, beno. Nemoj da te ikad više čujem da si te reči spominjal u mojoj blizini. Nikad više, jel jasno?
Toma R: Je, ali kaj ni po zakonu da moremo zet kega ćemo?
g.Zastupnik: Je, al ki to zna? Osim tega, mi dajemo ovdi mukte plac, struju i vodu, a sve ćemo to uračunat u cenu kvadrata, tako da i tuj moremo kaj ušićarit. Jel ti sad jasno?
Toma R: Aha, sad znam. Joj kako ste vi pametni g.Zastupniče. Morda bi si ja sazidal prašćak od tega? Samo, kome ćemo mi te stanove prodat?
g.Zastupnik: Pa valjda će se ki javit? Ako niš moraćemo mi u akciju. Toma, ti bi mogal na štandu prodavat stanove.
Toma R: Evo g.Zastupniče ja sam već smislil da na štandu stavim transparent na kome će pisat:
"Baš je dobar ovaj štos
iljadu euri po kvadratu
navali narode,to gradi POS
samo tristo za jednu ratu"
g.Zastupnik: Dosta zajebancije! Ovako ćemo. Gradonačelniče, tiš delit letke po gradu i derat se po špici KREDITI, KREDITI BEZ JAMACA, MALA KAMATA! Toma, tiš sredom na plac, zet ćeš štand i prodavat stanove na štandu. Ivek, ti vidi kadi ima kakav zgon, pa zemi moju prikolicu i prodaji pijaču. Stavi akciju: dupli badel besplatno za sve one koji ćedu zet stan. Jose ti ćeš bit glasnogovornik. A ti Mare, ti ćeš od kuće do kuće i prosit ćeš za stan, tako da narod vidi da more i sirotinja do stana. I ne zaboravi zavirit tuj i tamo u neki kontejner, jer kontejneri i stanovi idu skupa.
Post je objavljen 17.03.2007. u 00:43 sati.