Svaki dan mi dođe da se otresem, istresem, rastresem itd. bar ovdje, ali nikako naći vremena.
Vremena nemam jer je mom bossu korizma i ta njegova mi teže pada od one moje.
Jer, ja ne znam kaj on radi u korizmi, budući se odrekao slijedećega: sexa, izlazaka, društvenih igara (čitaj: kartanja), alkohola, kave, sokova, jela životinjskog porijekla, tv-a i tko zna čega još...
U biti znam kaj radi - pošto ne zna kaj bi sa sobom, smišlja kaj će sa svima nama ispod njega.
Slijedeće godine ću o ovo doba kao dodatak na plaću zahtjevati xanax.
A, baš prigodno, mene u ovo doba godine ulovi neki bed.
Bila bi depresija da znam kako biti u istoj.
Imam sve preduvjete za to. Ali, ovak i onak sam si sva jadna. Čemu onda biti još jadnija?
Van više ne idem. (Plesat ću si po kući.) Izađem da bih bila među ljudima. Pa da bih bila među njima moram se dobro oblokati jer trijezna ne mogu podnijeti sve te slike i neprilike.
Već prije nego izađem se naživciram jer ne znam kaj bih obukla. Dilema je uvijek ista: jednu crnu majicu ili drugu crnu majicu? Naravno, na noge hlače. Ne mogu ni šos obući jer su mi noge u šljivama od do (od tzv. sporta kojim se bavim).
Pa onda ne znam kaj bih pila. Nema koji alkohol nisam apsolvirala.
Ovu subotu sam još i remen popušila. Ne, nisam se skidala (te sreće nisam). Jednostavno je pao s mene.
To mi je već treći koji sam izgubila. A, ja ne mogu izgubiti neki bezvezni. Uvijek jedan od najdražih. Je da je ovaj koštao 25 kn, ali je bio praktičan - pasao je i na jednu i na drugu majcu :).
Zapravo mi je svejedno hoću li u raj ili pakao. Jer ako su takvi kao ja u paklu, koji ću onda kurac u raju?
U fazi sam kad sam ogorčena, a kad sam ogorčena sa zločesta, a tad sam pak bezobrazna.
Sve skupa završi tak da tjeram ljude od sebe. Nije da su ljudi neš super, ali ne volim se zamjerati samo zbog predugog jezika.
Iako mi je u subotu pasalo kaje jedan lik odlučio ne pričati samnom tu večer. Ni ja ne bih sama sa sobom pričala.
I prestala sam. Jutros sam psu kukala dok sam se spremala. On mi bar ne može odgovoriti.
Ali ovaj moj je neki emotivac, pa se sav rastužio.
Eto, uspjela sam i pesa sjebati.
Cvijeće mi je povenulo tri dana nakon kaj sam ga kupila. I, to ne povenulo, otpalo. Dotakla sam ga da ga proučim i taj tren pupoljci otpali.
Da, otac je popravio struju, ali tak da sad sklopka iskače kad nešto ugasim! I on je kao stručnjak.
Komp stalno kuka da mu fali virtualne memorije.
Stara je unatoč izričitoj zabrani oprala moj veš. I sad su crne hlače sive, a uske više nisu uske. Fini donji veš je za smeće. (Mislim, nije da imam neke koristi od njega inače)
Baš sam u kurcu. I ja i svi i sve oko mene.
Post je objavljen 14.03.2007. u 14:40 sati.