Marketing
Jel me netko tražio?
Jel me netko tražio?
Ma znam da nije.
Zapravo, mislim da nikome niti nisam nedostajala. I da me nema nekoliko dana, čisto sumnjam da bi me netko i išao potražiti.
Bilo bi: bila jednom, i nema je..... Gotovo!
Naprosto nemam kome nedostajati.
Jutros me sunce probudilo. Ma milina Božja.
Miriše proljeće. Mirišu moje ulice. Miriše zemlja na zeleno.
E, sunce, sunce.
Kao da su i brige manje i kao da me se ne tiču.
Ostala je samo neka praznina, ali ne boli. Ni ne znam jel to dobro ili ne.
Nema ničega. Nema jari, nema boli, nema tuge, nema baš ničega.
Prazna duša.
Sjedim kraj prozora i promatram prolaznike..
Kraj istog sam onog prozora od neki dan koji gleda na sud i zatvor.
Bezvoljni nepoščešljani ljudi prolaze, sa ko zna kojim razmišljanjima.
Samo da mi je znati šta im se vrzma po glavi.
Zapravo , šta se uopće može kriti iza neke masne, musave, neuradne glave i odjeće, prljavih cipela i poderanih torbi.
I nije samo jedan takav.
Prolazi ih na stotine. I svi isti. Sve same ružne face. Nema osmjeha, nema sretnih očiju. Jesam li i ja jedna od njih?
Posmatra li i mene neki jadnik s prozora i pita li se kamo sam ja zalutala?????
Ponovno sam u sobi vratila namještaj i komp na svoje staro mjesto.
Sram me je to i reći vam.
Razmještaj je bio katastrofa.
Kaos u glavi, kaos u sobi.
Jutros kao da sam ušla u nečiju tuđu, a ne svoju sobu, pa.....
Kako mi god tko ulazi, snebiva se i pita u čemu je problem?!
Očito u mojoj glavi. Pa šta? Može mi biti...
Sve je opet po starom, ja za kompom, pišem sebi i vama, pa se čudom čudim.
Ne znam šta mi je ?!?
A proljeće je.
Danas brojim 48. dan.
Možda mi je to.
Vrag bi ga znao.
U svakom slučaju, IDEM DALJE.........
Post je objavljen 12.03.2007. u 12:23 sati.