Ovaj život je san...
Mala kuća kraj rampe... Snop žućkaste lampe... I zalihe tuge...
Nažalost, ružan san...
E ovaj život zbilja zna biti lijepi san, al' kad se probudiš iz njega i uđeš u surovu stvarnost, to je već priča druga. Ovaj blog.hr nije već dugo ono što je bio prije godinu i više... Sve se promijenilo, al' uglavnom na gore, sve samo neki iskompleksirani blogovi koji vjerno broje komentare, koji ostavljaju 10 komentara u roku od 2 min i glavna stvar je da o tome mogu pričati u školi/faksu/poslu/društvu... Ovaj blog sam zamilslo kao neku svoju oazu di će se oko mene skupiti virtualno društvo s kojima mogu lakše podijeliti neke stvari i izbaciti iz sebe isto... al' on je već u početku otišao malo krivo i postao je većinom prijateljski blog gdje opet nije sve bilo onako po mojem guštu... malo su mi dojadili oni blogovi koji su se otvarali tek toliko da ga i ja imam, a još mi je više žao nekih na koje sam se navukao i redovito čitao i onda ih više nema... na mojo blog listi sa strane 50% blogova se više ne piše, i sve mi se čini da će tako biti i s ovim... nema više tu neke atmosfere i ljubavi na tom blogu, sve je to otiščo u neku drugu priču, u kojoj se moj lik ne uklapa...
Od Mure pa do Morave neka me svi zaborave,
ako uopšte ikom išta značim.
Sa samog ruba pameti stižu mi strašni saveti,
al' ja bi da proživim na svoj način.
Post je objavljen 11.03.2007. u 18:49 sati.