Eto, prebiruci ovih dana po svojim uspomenama, naidjoh na jednu zgodu iz vremena kada nije bilo TV-a, frizidera, i drugih kucnih pomagala bez kojih nam se zivot cini nemogucim.
I danas mi ostaje pitanje, zasto nasi starci ( u bilo kom vremenu), misle da nam ne trebaju objasniti , nego jednostavno ocekivati da uradimo onako kako su na rekli da moramo.
...nedjelja, prije podne, guzva neka oko bunara u dvoristu, galama, strka, povici. Hej mala, (okrecem se i ne vidim nikakve male), da ti, tebi govorim (oh opet sam ja ta mala), brzo, uzmi mrezu (to vam je ono ispleteno od dretve-spage) i idi do tete Marije. ... ali mene zanima sto se dogadja, pokusavam doci blize bunaru i onda cujem odlomke razgovora... da palo je, u vodi je, treba baciti macka da ga zahvati i izvuce prije nego zagadi vodu.....
....macak, voda, ja, mreza, teta Marija, pa kave to sve skupa ima veze, o joooooooj... kreni, brze i samo reci teti Mariji, da nam je meso palo u bunar, da nam da svoga macka i donesi ga sto prije... A, krenem vam ja tako, prasnjavim putem, noseci svoju mrezu, i mislim,... kakve ja to roditelje imam, oni mene salju da ja donesem macka od tete Marije, da ga oni bace zivog u bunar, pa neka on jadan hvata to meso. Nisu oni bas dobri, bas mi se to ne svidja, tako razmisljajuci usporavam korak, a ne bi li odgodila trenutak kada ce macka baciti u bunar. ....hm da, ali dosjetih se ja, nije teta Marija luda, ma nece ona dati svoga macka, tako je, vec ce ona naci neki izgovor.
Tako obodrena svojim mislima, ubrzam korak, da sto prije stignem, krenem kroz bascaluge (tako smo zvali jedan dio kukuruzista ), da sto prije rijesim svoju dilemu.
Lupam ja na kapiju (ma tko je tada zvonio), zovem, teeetaaaaaa Marija, i evo nje, a sto su tebe poslali, sta trebaju. Joj meni, izgovaram ja kao tudjim glasom, ma neko meso palo u bunar pa me poslali da mi date svoga macka ( Boze, mislim ja, pa ona je dobra zena). Aaaaaaa tooooo, sad` cu ja, malo pricekaj.
Nije ni ona nista bolja od svih odraslih, ma jos gora, pa ona ce dati SVOG macka da ga bace u bunar, razmisljam ja. I evo je, nosi ona nesto zamotano u novinski papir i trpa mi u moju mrezu. Uzas u mojim ocima, pitanje, kako je tako miran, tezak, ne javlja se, a ona se veselo smije i kaze pozuri, cekaju te.
Krecem ja prema nasoj kuci i mislim, a i ti si mi neki macak, sta si se u njonjio, pa sutis, sta se ne branis, sta ne potrgas te novine i ne pobjegnes, sta cekas da te bace u bunar pa plivaj i hvataj to meso.Neka, kada ti neces, ja cu te pustiti, ali samo da udjemo u bascaluge da me ne otkriju.
Medju kukuruzima polako razmotavam papir i ocekujem uplasene oci, nakostrijesene brkove, mrrrrrnjau, a kad tamo neki komad zeljeza sa tri kuke. , sta je sada ovo? ...odnesem tog "macka" doma , bacise ga u bunar i s njim zahvatise meso i sve je bilo ok.....
a, ja, da li je mene netko nesto pitao, da li sam ja ok? Zar nitko nije mogao malenoj djevojcici objasniti sto je macak koji se baca u bunar?
ccc ti starci...
Post je objavljen 09.03.2007. u 23:30 sati.