Ma kaj da velim? Jako sam impresionirana s tim našim međunarodnim 8.martom, pa mu moram posvetiti jedan mali posebni postić. Priznajem da se danas ujutro nisam ni sjetila da sam žena, od jutra sam krenula juriti simo-tamo (ono- radim), no na kraju nisam ništa napravila jer su mi svi samo čestitali i dobila sam i puno ruža, sve crvene i samo po jednu u celofanu (nisam sigurna dal' zbog mode il' zbog štednje), pa jedne afričke carsko plave ljubičice u teglici da ih mogu po ženski uzgajat na svom prozoru i jedan mali zen-vrtić sa bijelim zumbulima i leptirima, da uz njega mogu meditirat, kad i ako uhvatim vremena. Sredinom dana i nakon što su me svi ti cvjetni mirisi i pažnja opili, postalo je i meni samoj jasno da od posla danas ništa i da sam stvarno žena. Nadam se samo da sutra, kakva već jesam, neću to zaboraviti i da me sve što sam danas trebala napraviti, a nisam, neće sutra dočekati.
No, najvažnije nisam rekla. Naime, dobila sam i jedan mali zgodni paketić minijaturne veličine i u njemu jedne male ružičaste gaćice s crvenim pupoljkom naprijed (otraga je samo traka i ne stane sličica).To su one preostale trgovcima nakon Valentinova i dosta su zgodne, samo me brine dali će mi biti dovoljno velike nakon što ih operem, jer piše da se u pranju stiskaju 7%. Dalje, dobila sam i jednu bombonjeru bajadera (iako mislim da te bajadere - bombonjere putuju iz ruke u ruku nekoliko puta, pa sam malo na njih alergična), zatim neki kapučino s vanilijom (vanilija, kažu ima miris žene..valjda), a nazvao me i bivši dragi pa mi čestitao i rekao da nije stig'o cvijeće DATI DOSTAVITI (ovo me posebno impresioniralo, zato je napisano velikim slovima), ali mi je zato dao dva-tri cmoka u slušalicu. Uglavnom, danas mi nitko nije dao zaboraviti da sam žena i to mi je pričinilo posebno zadovoljstvo.
Kad sam došla doma, sa ruža sam skinula celofane, podrezala ih na jednaku duljinu i sada imam pravi veliki buket nasred stola, onakav kakav je i red imati na 8. mart. Da, i da ne zaboravim, dobila sam, osobno od gazde fast fuda preko puta moje kuće, par porcija vrućih lazanja da na današnji dan ne moram ništa kuhati, pa kako mi danas dolaze cure na kartanje, lazanje su stavile sočni pečat na ovaj divni, jutros samo naizgled obični dan.
Zato želim, drage moje žene, nek nam je svaki dan ko ovaj dan, budite mi zdravo i čilo i ne zaboravite na sebe ni sutra. Muškima koji će ovo čitati, ostavljam pusu, onak po ženski, mljac, nježno i vlažno.
Ajd, bok!
Vaša Barbara
Post je objavljen 08.03.2007. u 10:27 sati.