Marketing
Ide mi, u životu ide mi, ali mi fali ono malo ljubavi...
Neznam šta da radim, samo mi je sve beznačajno, zbilja, šta da radim kad mi sve nema nikakvog smisla, nekako opet se vraćam na isto, kad te ugledam, zažmirim, stisnem zube i jedva nastavim dalje, sada mi je tvoj pogled postao hladnokrvan, nije to više onako ko nekada ! Neznam, možda se ti i trudiš da bude, ali nemože niko varati samog sebe..Zašto mi to radiš ? A vidiš da sve teže to podnosim i da sve teže sakrivam od tebe ono što zbilja osjećam !? Sve one ljepe riječi drudi dan jednostavno nestanu ? Opet si mi lagao ? Opet si mi dopustio da se razočaram u tebi..opet..Neznam zašto se tako ponašaš prema meni ! Tvoj pogled nije kao prije, tvoj pogled se pretvorio u nešto sasvim drugačije, sada me gledaš, gledaš kao da me mrziš, prezireš, kao da želiš da nestanem, da ti više ne smetam..Svako obraćanje meni, svaka tvoja riječ sada je postala kao da ti je to neka obveza, kao da tu ustvari nije stalo do toga, kao da bi rado to sve preskočio, samo kako bi me još više odaljio od sebe !! Ne, ti previše ponosan si, da bi priznao svoje osjećaje, da bi zbilja govorio istinu ! Ej mali, NEDOSTAJEŠ MI, trebam te, pregazi jednom barem svoj ponos.. I ja sam ga imala, ali je nestao, nestao je baš onda kada si me razočarao, kada sam ti sljepo vjerovala, a ti lagao.. I da ide mi, meni u životi ide, ali fali mi, fali mi ono malo ljubavi..
DA NISMO PREPONOSNI
Samo kad bi htio,
još bi znao,
još bi smio,
potrčati mi u zagrljaj
i moliti za oproštaj.
Jer, nitko za povratak nije
preumoran, preponosan,
jer nitko ne može sam do sreće,
a ni sreća nikog samog neće.
Samo kad bih htjela,
samo kad bih znala
da i ti patiš,
potrčala bih ti u zagrljaj
i molila te da se vratiš.
- Ne ne želim se sada ponovno žaliti, jer zadovoljna sam, baš svime, ali taj PONOS nas ubija.. PUSAAAA velika svima...
Post je objavljen 02.03.2007. u 15:24 sati.