Marketing
Ovo prije je post od jučer jer sam ja nešto zabrljala sa lozinkom, pa mi je moj jedinac otvorio novi. Izgleda da sam precijenila samu sebe- nisam informatički polupismena nego NEPISMENA
.
Toliko o tome.
Danas sam imala neplanirano neradni dan. Padala je kiša.Još nije počela sezona pa si mogu priuštiti slobodan dan. Bila je to prilika za odmor. Najljepše u tome je da nema moje "kolegice", tj. ljute konkurentice. Radimo jedna pored druge i "dobre" smo. Ustvari se ne trpimo. Davi me sa jadikovkama, pričama o vradžbinama, tarotu, energiji.... A ja
. O njoj će još biti priče jer je neizostavni dio mog života. I za nju mi treba neki lijek.
A moja jača polovica me danas iznenadio. Išao bi raditi u inozemstvo. Ima on posao, premda se vodi kao nezaposlen, ali kaže da mu se ova prilika sviđa. Ok. Meni će biti teže, ali... sigurna lova nije za odbacit. Biti obrtnik, pa makar i na placu, nije loše. Ali nema tu više love. Preživljavanje. A i naš buntovnik nije presretan našim poslom. Pa cvjećarstvo je lijepo, kažem mu. Da, kaže on, ali ne na placu! Prije dvije godine sam mu rekla: U pravu si sine, tata nije ministar pravosuđa, ja nisam poduzetnik godine, ali nisi ni ti odlikaš u Gimnaziji! Nisi čak ni odlikaš u tehničarima za računalstvo! Bar je na trenutak ostao bez teksta. Ne zadugo, naravno.
Post je objavljen 26.02.2007. u 22:06 sati.