Marketing
problemčići
OPĆA PANIKA
Bolnice mi nisu omiljena destinacija. Čak ni za običan pregled. Krv mi je očito nešto silno ružna kad je ne mogu ni pogledati. Ma katastrofa! Malo krvi i moj želudac odmah na centrifugu. No, činjenica je da je to sve u glavi, jer kad se nekome nešto dogodi sve uspijem izreagirati, imam autosugestivne rečenice motivacije – „Tebi je dobro! Tebi je dobro!“ I fakat pali, dakle sve je u glavi – i toČka...s velikim Č!
Tak je bilo pred nešto više od 3 godine. Retica je imala 3 i pol mjeseca i napao ju je neki veliki pas. U cijeloj toj zbrci ja sam završila s velikom brazdom na lijevom kažiprstu zadobivenom od pesjeg zuba. Krv na sebi nisam skužila nego na Reti i uplašila sam se da joj je nešto ozbiljno. Ipak, bila je tek minijaturna žuta pufnica i bila bih očajna da se nešto dogodilo tom štenetu. Srećom, nije joj bilo ništa. Ali kad sam ugledala slapove krvi na svojoj ruci odmah mi je mrak pao na oči. Taj tren! Doslovno! Sva sreća da je prijateljica bila sa mnom. I opet me spasila autosugestija „Tebi je dobro!“
Ima još takvih primjera, ali to je sad manje bitno. Stvar je u tome da sad IDEM POD NOŽ!
Brutalno, doslovno, ali opet ništa strašno – u praksi!!! Teoretski – meni je to smak svijeta!!!
Pa što se dogodilo? Moje lice krasi jedan madež. Ne onaj tamni pravilno okrugli, aristokratski madež na obrazu, nego jedan madež, okrugli, tamo prema uhu. Mogu ga kosom sakriti kad god poželim. Ali ja ga volim! Jako! Puno!
Uglavnom taj moj madež radi probleme. Kronično! Unazad 3 – 4 godine nekoliko se puta upalio i proizveo veliku ružnu kvrgu. Tako i sad. Grozno izgleda, vidi se iz aviona! Sad bi svi oko mene rekli da pretjerujem i, teška srca priznajem, bili bi u pravu. Veliko je, ali nije oooogroooomnoooo. No, nije ni bezopasno i sad je doktorica odlučila da to sve definitivno moram maknuti, iako se ja tome jako protivim. Prvo, jer mi je baš slatki taj madež (inače nisam neka madežava).
Drugo, jer mi to budu rezali. I ta činjenica papa moj želudac već danima.
Dobila sam ljekove, da upala prođe i tek onda mogu na odstranjivanje. Sad se zezam da idem na plastičnu operaciju, pa mi je zabavno. A idem kod plastičara da ne ostane ožiljak. Bar ne veliki. I još me muči to što se sve to događa na licu. Brrghr!
I onda, kao za Vraga, čujem svašta. Vjerojatno bih to i inače čula, ali ne bih doživjela! Infekcije po bolnicama, liječnici ne poštuju osnovna higijenska pravila...a najgore od svega mi je anestezija. Naime, još davno sam čitala u nekim novinama da je jedna žena išla na operaciju želuca koja se obavlja pod općom narkozom. I što se dogodilo – ona je bila umrtvljena i nije se mogla micati, ali je sve osjetila. Osjetila je da joj kopaju, režu i svašta rade po utrobi, ali nije mogla ništa reći jer su joj mišići bili uspavani. Pa ja bih nakon toga na psihijatriji završila.
O.K. ovo skidanjne madeža je pod lokalnom anestezijom, pa ću moći nešto reći...iako bi možda bilo bolje da nisam svjesna što mi rade....
Karikiram sad sve to...nisam inače tak paničar (
), ali madeži su delikatna stvar i valjda me ta činjnenica bespotrebno unaprijed uznemirava...
Da grizem nokte više niti jednog ne bi bilo – kompletno ni jednog!!!
Post je objavljen 26.02.2007. u 13:49 sati.