e bome meni je krenilo,
prvo mi je momak jučer ima saobračajnu al hvala Bogu svi su živi i zdravi, al interesantno uvik kad se malo financiski oporaviš evo ti troška na kojeg ni u najluđim snovima nisi računa.
a jutros prije kave zove me utjerivačica dugova iz jedne velike firme kojoj dugujemo 350 kn i filozofira mi pola sata oko toga ( a tuka mi nije izdala račun pa na temelju čega da joj onda platim) e bome puka meni film nakon 5 minuta i rekčem ja njoj " jadna vam firma ako ovisite o naših 350 kn, a ja sad lipo idem popit kavu".
znam da nije baš poslovno al nemogu se ja obranit od svoji gena pa šta ću kad sam isti otac lajemo al ne grizemo.
al to nije sve, došla mi je roba ( tri palete, 300 kg) , a nigdi kolica za prebacit je do skladišta. zovem ja svoje šefice kojima već pola godine objašnjavam da trebamo uklonit stupiće da se može kamionom doć al one nečuju. e pa sad ja njih lipo nazvala i pitam kako bi ja sad trebala dovest robu do skladišta, a one meni da je poguram, opet živci skaću, neznam kako su one zamislile da ja guram 100 kg, da popijem red bull pa da poletim sa jednom paletom.
i sad šofer čeka u kamionu ja pišem blog da ispraznim neurozu, a 300 kg čeka nas oboje.
pozdrav
Post je objavljen 23.02.2007. u 09:14 sati.