Ništa me dnas ne pitajte!
VODENA SAM .
Za doručak voda u rijetko, za međuobrok voda na lešo , predručak - voda na roštilju, planirani popodnevni međuobrok s vodom na saft (kratki), dalje voda na…..
Međutim, stigla sam samo do ručka i zamračila.
Hvala Bogu i jednom blogu , nađoh da smijem popiti povrtnu juhu.
Ostavila sam sve papire, sve ljude na sastanku, upaljeni komp usred jednog dopisa i sjurila se do prvog marketa po povrtne kocke.
Usput sam jednu pojela nasuho.Vjerujete mi.
Ma bila je predivna.
I progledala sam.
Eto, malo mi je bolje.
Sada srčem juhicu od druge kocke.
Jest da sam ju samo ošurila sa vručom vodom (nemam druge), ali….
Spasila sam se.
Ne znam kako ću dalje. Imam volju samo vidim da mi baš i ne ide.
Sad me peče me savjest, ali si ne mogu pomoći.
Misim da meni ne padne šećer već sol. K vragu i ja i moja kompliciranost.
Kod mene baš ništa ne ide jednostavno.
I još nešto, jutros sam bila razočarana mojom oblekom.
Ništa mi više ne stoji dobro.
Sad sam ni amo-ni tamo.
Grudnjak mi prevelik, hlače klapaju, cipele isto prevelike, a prsten mi pri pranju ruku pada.
Bit će da sam se od gladi skupila (pa naravno, nadam se).
Ma valjalo je preživjeti ovih 29 dana.
Sutra vam javim moju novu kilažu.
Držite mi fige.
Pozdrav od VODENE mame bahame.
Post je objavljen 21.02.2007. u 13:38 sati.