ugrabih par minuta da se javim svojoj blogerskoj familiji!
beba spava, zakoniti je otišel nekaj obavit (čitaj: dnevna uplata u kladionici), a ja mam za kompjuter.
dani mi prolaze ko minute, ništ ne stignem, al to je normalno kad imaš bebu…
hmmm…otkud da počnem?
porod? oćete znat? htela sam prirodan porod pa ae namučih ko konj, kaj je – je, nemrem lagat.
al naravno da sve to vrijedi kad vidiš to malo čudo!
i sad znam da sve žene koje su rodile čuvaju tajnu kak to zapraf izgleda. a tak bum i ja sad lagala trudnicama kak nije bilo opće strašno. hehe, ma nije bilo tak grdo, sve je dobro prošlo, to je najbitnije!
bil je zakoniti s menom na porodu celo vreme. nije izašel niti kad je beba izvirila van. i još je poslikal, ponukan doktoricom koja mu je vikala: ajde, slikaj!!!
tak da sad imamo fotku iz perspektive iznad moje glave, vide se moje noge sa dječjim čarapama (nisam ih htela skinut) i babica kak trči s bebom da je utopli.
moram pohvalit zakonitog da je bil super, stvarno mi je drago da je bil samnom, potpora samo takva, vlažil mi je usta sa gazom, vikal „tiskaj“, između trudova mi je čak i viceve pričal koje ja opće nisam shvaćala (možda zbog svega opijajućeg kaj su mi dali, a možda ih nije on od uzbuđenja dobro ispričal), no, smijala sam se svejedno, da se čovjek ne uvrijedi. u jednom trenu mi više nije bilo do smijeha i mislila sam da bi rado da me neko onesvesti i probudi kad sve bude gotovo.
posle svega nije bilo mjesta na odjelu pa sam još cijelu noć slušala prek puta bokseva žene kak rađaju (čitaj: urlaju).
i kad je beba napokon izašla zakoniti je odlepršal na proslavu rođenja svoje kćeri, kum i tamburaši su ga već čekali. mislim, naš vjenčani kum je par dana prije već rezerviral tamburaše koji su bili slobodni samo u utorak i četvrtak pa sam bila lijepo zamoljena da ak mogu, rodim bilo koji od ta dva dana.
slučaj je htio da to i bude četvrtak.
eto ga. sad smo doma, ljubim tu malu glavicu non-stop, nemrem vjerovat da me još nedavno lupala iznutra, a evo je sad, spava pokrivena dekicom. i sve kaj smo morali napravit je – poseksat se. viš kak je to priroda fino zamislila….gledam tu malu glavicu, usteka, nosek ko krumpirek i topim se.
kronično sam neispavana pa imam preko dana tu i tamo napadaj plača, čist tolko da nastavim sa tradicijom mojeg cviljenja u trudnoći, ali sve je to normalno, život mi se preokrenul u trenu.
nabolje. zakoniti i ja se volimo više nego ikad. a beba je kruna svega (evo, mogla bi sad opet malo suzu ispustit…)
javim se opet skoro, svima hvala kaj misle na mene, ne stignem vas čitat još, nemojte kaj zamerit, poljubce šaljem…
Post je objavljen 18.02.2007. u 13:07 sati.