Marketing
bez komentara
Ponekada dođem u fazu da se sam sebi divim kakav sam gad od čovjeka. Ujutro s kolegicom uživam u kavici, lagano surfaš, provjeravaš mejlove, kada te bane stranka. Stranka koja rijetko donosi poslove, ali je zato poprilično bahata i napuhana; nešto ala kao Bitorajac u „bitangama…“. Dakle bane on veselo, fućkajući neku fansi melodijicu, pod pazuhom novine, i onak s vrata baca USB stick i veli:
„Dobro jutro, trebam hitno filmove.“
Meni trenutno, bezraložno, puca živac, ali se pokušavam suzdržavati, srknem malo kavice, udahnem malo koncentracije i onda iz mene krene monolog.
„Kak ti znaš da je nama dobro jutro? Je si li svjestan da možda nemamo svi razlog za sreću, veselje i bezbrižnost? To ak je vani vedro je valjda orijentir da popevamo i skačemo od veselja? Kako ti znaš da mi tu nismo u depri kad vidimo vedro nebo i sunce? Kaj misliš ak radiš tam di radiš, i ak si prije par godina dobio nagradu za tam neki plakat, da možeš tak utrčavat u firmu? I odakle ti ta prpošnost tak rano ujutro i ta mjera bahatosti, da tražiš nešto hitno? Jer da ti je hitno onda bi došao sav sjeban, a ne vesel kao da si upravo sjašio s one svoje Mojce, pa si sada sav happy kaj ti je dala nakon 3 mjeseca. Ka ti je bila hića, bila ti je i jučer pa si mogao i jučer doći… „
Stajem na trenutak, lagano se punim zrakom i koncentracijom, jer nije baš lako u komadu izrecitirati takvu kobasu na tečnom slovenskom… on me jadan gleda konsternirano, zabezeknuto, bez teksta, što mu baš i nije uobičajeno da je bez teksta.
„Zašto vi, kaj ste opterećeni samim profitom i tržišnom utrkom nemate nikakvu crtu osjećajnosti? Kaj ti je tak teško biti bar prividno normalan, i suosjećajan, jer opet ti posel ovisi o našoj usluzi i bez nas si niko i ništa, jer ja ti uvijek mogu zajebat film i onda se pravit mutavim i izvlačit na grešku stroju. Jesi li ti svjestan, da u ovom Novom mestu možeš samo kod nas dobiti uslugu, jer te nitko drugi ne trpi. I ak te mi sada odkantamo radi tog tvog stava, kaj ćeš onda? Popušil buš posel i onda ti bum ja kriv? I tom sam zato kaj uletavaš s nekom pretpostavkom da ak si ti happy onda moraju i svi drugi biti happy i povoditi se tvom stanju duha i svijesti? Pa nemaš pojma kak si u krivu. I ovo bacanja sticka na stol, što si time htio reći? Da moram skakati ko mali Kunte Kinte na plantaži pamuka? Zar ti je problem reči molim vas? Iskazati malo respecta….“
On jadan dolazi do stola uzima stick i izlazi. Kolegica me gleda onak ispod oka i pita:
“Kaj ti se nekaj dogodilo, pa izgledal si sasvim ok ujutro.“
Taman kad sam joj htio odgovoriti da mi je trebalo malo ispuhivanja, čisto reda radi, otvaraju se vrata, ulazi naša stranka, tiho, skoro pa na prstima i tiho pozdravi i kaže
„Lijepo bih vas molio filmove, evo tu mi je fajl na sticku, ko će biti tak ljubazan, pa to preuzeti….“.“
Post je objavljen 13.02.2007. u 21:41 sati.