Marketing
Razmišljanje...
...
evo mene...nisam loše volje...ali ipak ne mogu reći niti da sam nešto sretna...
Nakon 9 dana šta Ga nisam vidila...baš danas sam naletila na Njega...ali ga ipak nisam pozdravila...jednostavno još ne mogu...teško mi je kad Ga vidim,i nebi još uspjela izgovoriti tu jednostavnu riječ - "ciao"...znam da to Njemu nebi značilo ništa da Ga pozdravim...e pa meni bi puno značilo da mi vrati pozdrav...ali još je prerano...ne želim se silit na nešto na šta nisam spremna...znam da to nije neka velika stvar,ali nemam snage za to...ne još...i kad budem spremna i kad budem vidila da je vrijeme e onda ću Ga pozdravit...
Sinoć onako za promjenu nisam mogla zaspati,pa sam se dopisivala sa frendom do 1 ujutro i naravno ujutro sam bila koma ali nema veze...i kad sam se prestala s njim dopisivati sam razmišljala...
Razmišljala sam o tome,zašto ja još patim za Njim kad je On krenuo bez mene dalje i to jako lako...zašto ja plačem zbog Njega kad On zbog mene nije pustio ni suzu...zašto On uživa a ja ne mogu...šta je tako teško ići dalje bez Njega...pa valda nije...ali zašto je to onda meni problem...ako je On krenuo dalje i ja bi trebala isto tako...i to bi i ja trebala lako krenuti dalje nakon svega šta mi je napravio i koliko puta me povrijedio...ili je meni teško zato šta je meni stalo do Njega i zato šta Ga volim!Ali opet...ne idem dalje znajući sve to...možda NE ŽELIM krenuti dalje bez Njega....ali moja nadanja da će mi se vratiti odavno su se ugasila...u trenu... kao svijeća na vjetru...
pokušavam naći neki razlog,neko objašnjenje...da si olakšam sve to...ali ne mogu...jer ni On mi nije dao nikakvo objašnjenje...ništa...
I zašto mi tako fali?tako opako!joj...
jedva čekam da sve to završi...da ga zaboravim i da krenem dalje...a znam to će se dogoditi kad tad...možda će proći još puno puno vremena ali kad tad ću i ja bit ponovno sretna...
Post je objavljen 12.02.2007. u 22:07 sati.