Marketing
E, pa sad....
Odlučila se ja malo više posvetit ovom blogu!Prvo hvala Antonii na lipom komentaru, najviše me se dojmio
..a zatim svim drugim ljudima koji posjećuju ovaj moj blog....
Kao i svaki put ne znam šta da pišem, ništa mi nije zanimljivo, ništa se ne događa, samo da me ne uvati ono depresivno razdoblje....ma ne neće..ja sam čvrsta, ipak sam to ja...ništa me ne može srozati... ne postoje čimbenici koji mogu utjecati na moje raspoloženje..iznova se zavaravam...zašto sam ovakva?Kakav sam ja to Strijelac, oni su vatreni i ne mare ni za što, o ne ja sam svoj podznak, onaj previše emotivan Rak..previše sam sentimentalna, vrijeđaju me stvari koje me zapravo ne bi tribale vrijeđat, vidim probleme tamo gdje ih uopće nema..joj što mi se to događa???..Škola, ma kakva škola, ustanova u kojoj boravim pola dana, ali koja mi baš ništa ne predstavlja, ali razred...ma obožavam ga!Šta bi ja bez onih svojih općenjaka, mase kampanjaca, joj ma zakon su...odlutah...Ljubav???Što s njom, ona ne postoji!Muškarci nemaju osjećaje, misle glavićem, a ne glavom,..., ali opet šta bi mi bez njih!!!Zapravo sam shvatila koji je moj problem, ustvari taj je što me zapravo ništa ne muči, pa izmišljam gluposti, odnosno probleme koji ne postoje!!! Život je zakon, samo je kratak, zato ga triba što bolje iskoristiti...previše se ustrućavamo u tom životu, fali nam hrabrosti, a ponekad zbog toga puno gubimo..joj taj ponos..joj ta bojažljivost, čega se bojimo..nekih novih iskustava, nespremnosti za nove poduhvate, ljudi koji nam je...Joj pišem jako nepovezano..bijesna sam, a ne znam zašto, stalno se smijem, a nemam razloga..čudno izražavam bijes..cinićnim smijanjem..ali neka, svakim danom se sve više volim, sve više se upoznajem sa samom sobom i svaki dan učim na pogreškama, neka drukčija sam, pa što sad?! Krug ljudi oko mene me razumije, oni znaju da se smijem i kad sam tužna, oni znaju kad pokušavam nešto negirati, da opako lažem, oni me čitaju ko otvorenu knjigu... i opet se smiješim... i dalje ne znam zbog ćega, možda što ću sutra ući u onu školu i vidjeti ljude koje volim i što je važnije ljude koji mene vole....nadam se da postoje...ne znam više što bih rekla...vidim neko svijetlo u tami, uvijek neki optimizam... tu je oko mene...govori mi da će sve biti puno bolje....
Znam da je post čudan, ali neka....
Post je objavljen 11.02.2007. u 18:15 sati.