Bilo je pola tri u noć kada sam se probudila, odnosno, probudilo me Lidijino gurkanje i zvanje moga imena:
- Klaro, Klaro! Ustani! Zakasnit ćemo! Idemo!
- Zar je već vrijeme?- upitala sam pospano, a Lidija je izašla iz sobe shvativši da sam se probudila. Crna, sa odsjajem ljubičaste, haljina čekala je da zablista u punom sjaju, viseći na vješalici. Haljina je na prvi pogled bila jednostavna, uska od vrata do struka, a šira od struka do gležnjeva. Još se malo vukla po podu. Cijela je haljina bila svilena osim gornjeg djela koji je od vrata do grudi bio čipkast. Rukavi su se postepeno širili od ramena do zgloba ruka. Na zglobovima je bilo najšire, što se, naravno, podrazumijeva a na kraju svakog rukava visile su crno ljubičaste vezice. Svoju dugu, razbarušenu kosu, stavila sam u pundžu (teškom mukom) te pustila da mi jedan uvojak visi preko lica. Pošto sam neiskusna u šminkanju, dopustila sam Lidiji da to obavi. U stilu haljine, takvi su mi bili i kapci očiju te usne, crno ljubičasti. A ni cipele, više nalik na sandale, nisu zaostajale. Crne sa niskom potpeticom.
- Čekamo te vani- rekla je dotjerana Lidija te izašla. Obučena u prekrasnu plavu, više tamnu nego modru haljinu, te sa kovrčavom spuštenom kosom izgledala je prirodno, opušteno.
- Još samo jedan pogled u ogledalo i mogu ići- stala sam pred ogledalo i nasmijala sam se sama sebi.
- Ah.. Baš sam glupa- gledala sam u prazno ogledalo- Mi nemamo odraz u ogledalo. Mi smo vampiri. Još jednom sam se nasmijala svojoj zaboravljivosti. Uzela sam dugi crni ogrtač sa kapuljačom i izašla.
U donjem hodniku susrela sam tetu i ujaka kako nešto potiho govore. Čim su me spazili odmaknuli su se jedan od drugoga. Gledala sam ih zbunjeno. Ujak mi je nešto želio reći ali ga je prekinula moja mama došavši u hodnik. Tetu i ujaka gledala je ljutito a meni se obratila posve prirodno, sretno:
- Napokon da si spremna. Moramo se požuriti ili ćemo zakasniti. Što misliš? Kako mi stoji ova nova haljina?- rekla je okrećući se oko svoje osi. Haljina joj je predivno stajala. Rasta je kao i ja, samo je krupnije građe. Tamnozelena haljina, sa rukavima kao i mojima, jer su tako sve vampirice morale nositi. Još sa dignutom kosom izgledala je kao princeza koju su njezine osobne frizerke uređivale cijeli dan. No, poznavajući svoju mamu, sredila se u pola sata bez ičije pomoći. Na tome joj je zavidjela moja teta kojoj bi trebalo dva dana da se spremi i još joj ne bi bilo dobro. Sada je obučena u crvenu haljinu, sa crvenim cipelama na visoku petu. Kosa joj je bila spuštena i ispod oka je gledala moga ujaka. Ujak je bio nestrpljivi očima je tražio mjesto gdje će mu se pogled zaustavit. Očito da mu je bio neugodno pred tetinim pogledom. Obučen u crno odijelo te zagrnut crnim ogrtačem koji je sezao do struka i unutra obložen crvenom bojom. Tako su se vampiri, kao i vampirice sa širokim rukavima, morali dotjerati za svečane događaje. U rukama je nervozno vrtio cilindar te kada bi ga stavio izgledao bi kao pravi kavalir.
- Mama- smijući se rekla sam joj- Ti večeras nećeš ni sjesti, svi će željeti plesati s tobom. Tata će biti ljubomoran.
- Tko će biti ljubomoran?- začuo se tatin duboki glas, naravno, šaleći se. Pogledao je mamu. Uspravio se te uozbiljio. Počeo ju je ozbiljno promatrati od glave do pete. Svi smo čekali što će reći na mamin look. Obučen kao i ujak al je mršaviji i viši, samo što je na glavi imao cilindar, izgledao je puno starije i ozbiljnije nego što je bio. Nakon trenutka šutnje, uzeo je maminu ruku, okrenuo ju je za 360 stupnjeva. Mama skoro nije pala, al to je tata kao pravi kavalir spriječio time da ju je strasno privio k sebi i rekao joj potiho:
- Vi ste, gospođo, cijelu večer moji. Pazite, samo moji- ona ga je pogledala zaljubljeno a on ju je tako vatreno poljubio. Mislim da je i iskra pala na pod. Teta i ujak su pocrvenili do ušiju a ja, navikla takvim scenama, samo sam se nasmijala. Pitala sam ujaka gdje je Lidija. Odgovorio mi je, nekako uzbuđeno, da su Marko i ona išli ranije da nam potraže mjesta. Zatim smo i mi krenuli.
- Dame imaju prednost- rekao je tata udvarajući mami. Ujak i teta su se pogledali, kao da su htjeli reći „To je to“. Na ulici nije bilo nikoga. Samo je jedna svjetiljka radila tikove. Ispred vrata stali su moji roditelji raširenih ruku. Napravili su trzaj u laktovima i pretvorili se u šišmiše. Zatim ja. Obožavala sam letjeti. To je bilo nevjerojatno od kada sam saznala da sam vampir. Trznula rukama, kao i moji roditelji, i pretvorila sam se u šišmiša. Poslije mene slijedio je „par iz snova“, a tko drugi nego teta i ujak. Mogla sam se okladiti da nešto muljaju. Jer teta nikada ne bi mogla ni pogledati čovjeka kao moga ujaka, a ujak, kada bi bio zaljubljen bio bi nestrpljiv i bilo mu je neugodno, kao maloprije na hodniku. Kada smo napravili preobrazbu krenuli smo prema dvorcu gdje se održavao bal.
- Jeah… I feeellll sooooo goooood!!- pjevala sam dok sam izvodila svakakve vragolije po zraku .
- Klara!- viknula je mama- Prestani, pokvarit će ti se frizura!- mama i nije baš oduševljena letenjem. „Kao da mi se već nije pokvarila!“ mislila sam u sebi te sam prestala i ponašala se pristojno kao što i pristoji mladoj dami. Pri letenju pridružili su nam se mamini prijatelji. Nitko nije vodio nikakav razgovor. U toj šutnji doletjeli smo do dvorca. Dvorac je bio smješten na visokoj stijeni te nikakve ceste nisu vodile do njega. Bio je nedostupan smrtnicima. Dvorac je postajao sve veći. Nalik je na naš Trakošćan, možda malo veći. Razlika je u tome što je oko ovog dvorca stavljena kamena ograda. Oko kojeg su se motale crvene ruže.
Post je objavljen 09.02.2007. u 21:44 sati.