Prošli su svi dobri izgovori zašto ne bismo nešto učinile sa svojim tijelom i umovima (slavna cakum pakum i moja šugavost) pa smo na kraju i natjeravajući se otvorile internetske stranice i počele kopati. Najednom se ona javi:
-Mala, si čula za Zen Yogu? – pita cakumica.
-Ne. Di si to iskopala? – ja se čudim ko zadnji seljo karameli.
-Ne znam. Daj vidi na netu. Ja nemam vremena.
Kopam ja i tražim i nađem. Kad ono, jebate….
-Mala, mala, mala, e, e, eeeee…
-Kaj se dereš? Koji ti je?- a osjećam da jedva čekam da joj obznanim strašnu vijest.
-Našla sam Zen Yogu. E mala, vele da nam budu očistili i um. Jel ti možeš vjerovat???
-I um? Idemo, mila. Odmah!!!!
-A čekaj, cakum! Jel mi bumo plaćale duplo s obzirom na našu mentalnu (ne)ravnotežu?
-Mila, gle, mi se bumo pravile normalne pa onda pemo po istoj tarifi ko i svi.
-Aha, tak bumo? A ako bumo tak onda može.
-Jupi! Jedva čekam!
-Joj i ja, cakum. Misliš da nam budeju pomogli?
-Kaj ti isto gluposti pitaš! Naravno da ne budu. Svašta….
I krenule smo mi. Doduše ne na Zen Yogu, ali na Yogu da. Nekakvu Medical, a sad… nemamo pojma kaj je to! Glavno da nam je bolje….
Uglavnom…
Došle mi i počinje striptiz. Skidaju se kaputi, tenisice, torbe…cakum skida i cvike! Ništa ne vidi! Čorava ko šišmiš. Ja ju vodim za rukicu do njezine prostirke. Zahvalna je, vidim joj po sjaju u okama. Sjednemo na pod i dolazi teta yogica, nosi formulare. Ja popunim jer mi je cakum pristojno prepustila olovku. Kada završavam svoj dajem njoj. Spustila je nos u formulare i pita:
-Kaj tu piše?
-Ime i prezime, mala.
-Jel ima kakva crta na koju se piše?
-Nema. Prazno je.
-A kaj je ovo?
-JMBG.
-Pa kaj će im to? Jel ima kućice za upisati brojeve?
-Kaj ti baš ništ ne vidiš????
-Hihihi, ne!
-Bate! Gle, tu se još potpiši i to je to.
-A kaj sam to potpisala?
-Da ako ti pukne noga, ruka, kralježnica ili vrat, da si tu došla svojom voljom, bez prisile i svjesna svih posljedica.
-Molim?
-Serem. Ajde, lezi i odmaraj.
-Mila?
-A?
-Vidiš kakav je život. Čovjek mora platit 230kn da si negdje dođe sat vremena u miru leći.
-Je, mila, žalosno je to...
Sve ostalo što se događalo i jesmo li bile ozbiljne ili se pogledavale u mraku i cerekale u sebi, jesmo li mogle izvesti sve što je Yogi Mudar naredio, je li meni prostirka prekratka pa se skližem ko da sam na ledu i kakvu smo pomoć dobile od Pet Tibetanaca i kaj radimo poslije Yoge, prepuštam obožavanom čitateljstvu na maštu…
Ali zanimljivo bi bilo to pogledati. To svakako….uz zvuke cvrčaka….bez toga ne ide (idu mi na živčeke).
Post je objavljen 09.02.2007. u 09:36 sati.