Jedna od najboljih izreka koju sam ikada čuo je - I OVO ĆE DANAS SUTRA BITI JUČE...
Položio sam ispit danas, Savremene EKonomske Sisteme i super sam prošao, radio cele godine i sad samo dao "zicer"... I sad bi kao trebao da budem srećan i zadovoljan i tako to, ali ništa... Ne da me nije briga za ispite, ali ih moram polagati, da bih mogao da "mažem" oči roditeljima, koji mi šalju pare. Bez para si niko i ništa ovde - ne možeš nigde izađi van, moraš da paziš koju ribu startuješ, jer ako naruči martini bianco - puko si... Tako da zbog toga moram da učim... I učim, ali ni sam ne znam zbog čega...
Sad samo jedva čekam da zaspim. Sinoć sam po prvi put u svom životu gledao "Apokalipsu danas", antologijski film - tri sata sam blejao u TV i kao rezultat svega - ponovo sam otkrio "Doors"-e... Slušam "Crzstal ship" celog dana ... before you slip to unconciousness... divno, nema šta. A tek Marlon Brando u filmu - čovek ima ulogu od 15 minuta što mu je dovoljno da ukrade ceo film.
Čuo sam i još jednu predivnu izjavu, koju je parafrazirao neki hrvatski pisac, čini mi se da se preziva Babić, gostujući na TV B92 kod Olje Bećković u emisiji - KRAJNJA SE TUGA SMIJE, KRAJNA RADOST PLAČE...
Nikad mi nisu bili bliski mizantropi i pesimisti... jesu dosta puta bili u pravu, ali svejedno nisu mi bili bliski... ne mogu da se složim sa nekim ko kaže da ne voli ljude. Ljudi su dosta dobrog na svetu napravili, zar ne? Ili možda nisu?
Post je objavljen 06.02.2007. u 23:59 sati.