Sve je počelo velikim pripremama i beskrajnim preslušavanjem The best of… Skidanjem ostalih stvari preko neta i preslušavanjem istih unedogled. Sve je završilo danas!
(veliki uzdah)
Okej, ajmo lagano krenuti… krcata dvorana ljudi koji su zapravo sretnici što je otvoren i treći termin i što nisu popušili izvanrednu priliku poslušati nevjerojatan glas Dani Klein i neke od njihovih najvećih hitova u živo… Počela je s Just a Friend of Mine u neprepoznatljivoj i laganoj verziji. Ajde. Dobro. Laganica na početku. Zagrijavaju se. Pjesma je i inače lagana. Super štih su s tim dobili. Uuuu, tek dolaze najhitovi… No, sve nešto mrlji brlji jazz, za jedva pomaknut se. Dobro, takav joj je novi album: jazz i soul-pop, ali zna se zašto su ljudi došli… Et finalement! Johnny! "Hej, Džoni, Džoni, nisi neki anđeo…" pjevahu frankofone mase s partera i tribina. Ho, ho… krenuli smo, sad će žarit i palit! No eto, lagano opet u smiraj glazbe… Šuši muši… novi album, stari album, sve neki novi aranžmani, lagano, lagano… Kadli: Don't cry for Love - jeeee, super! Opet malo sporije, ali to je stvar koju smo htjeli čuti! Onda nešto-nešto, neke zgođušne stvarčice – dobra laganini atmosferica i krene neka stvar koja mi s čini poznatom, ali nekako ju ne razabirem… aj, aj, aj ,aj, aj ,aj Puerto Rico??? Molim?! Moli-m!? M!! What the f*!? Reakcija je samo: ajajaj… Što je njima bilo!? Ja bih sam sebe tužio za nanošenje duševne boli da si tako obradim stvar! Unakazili do neprepoznatljivosti!! Pa ipak je to Puerto Rico! Žao mi je što sam to morao čuti! U šoku nastavljamo pratiti dalje koncert, pitajući se što se dogodilo s famoznom grupom iz Belgije koju smo prije slušali. No, nisam siguran je li to bio vrhunac ili možda obrada Đelem, Đelem (na francuskom) ?! Cigane mnogo vooolim, al ovo je valjda najgora verzija koju sam ikad čuo… "[Želem želem], depuis toujours, [želem želem], je sais pas pourquoi…" !? I ja se pitam zašto?!
Okej, fakat sam se razočarao, makar su svirali i hitove At the Parallel (to je bilo predivno – al to ni nisu mogli sporije izvesti) i What's a Woman? isto u sporijoj verziji, ali to je takva stvar da ne smeta… Bilo je jasno radi čega je rasprodala tri puta Lisinski – radi dobre mjuze i atmosfere koje te stvari imaju! Alaj smo se usosili! ! Nakon sat i dvadeset je završila. Iako je otpjevala bar šest hitova s The best of albuma, samo sam se uspio nažuljati na sjedalu i dobro načaskati s frendovima. Jedini razlog zašto uopće pišem ovaj post, umjesto da sadrži samo jednu riječ – dosadno! – je bissssss! Izašli oni i komentira Dani kako je večeras bilo malo laganini, a da je vidjela da smo se malko trzali željni plesa (ma jok, ne!) i kako se sad slobodno možemo ustati i zaplesati! I krene Nah neh nah… Gracias A Dio Vaya Con Dios na tako lijepoj gesti – uživali smo 1:30 minuta u 1:30 h koncerta! Dobro…pretjerujem, ali zašto nisu mogli sve stvari ostaviti u originalu i napraviti cijeli koncert da SVI stoje na nogama oduševljeni, a ne da kopaju nos… ILI... možda su trebali umjesto 3 koncerta za 6000 ljudi napraviti 100 koncerata za 60 ljudi u BP klubu! Da ukradem misao oca djevojke ispred mene (tribina lijevo, red 2, sjedalo 6): "Pa kaj ste očekivali za tridest eura!?"
Vaya Con Dios, odi zbogom!
Bleki
Post je objavljen 04.02.2007. u 23:32 sati.