Neki dan sam bila u hobby shopu u vukovarskoj i ostavila 200 kn za boje i fimo masu s kojim mislim oslikati i ukrasiti sestrin stolić za prematanje djeteta i već par dana pokušavam skinuti šablone s neta ali nekako ispod svih piše neka cijena, tako da ih eventulano mogu kopirati.
Nikako da počnem, strah me da nešto ne zaj.. tako da još malo razmišljam s koje strane mu prići i kako početi. Sutra.
M je na Bjelolasici, otišao je s dečkima na vikend pod geslom sport i rekreacija, ali si nismo baš dobri zadnjih par dana, no neću sad o tome.
Ja sam danas za rekreaciju imala šetnju do sljemena koja je bila podosta naporna, kao da nikad išla nisam, a jesam, ne znam opet je svako drvo bilo moje i lagano hvatanje zraka, strašno. Dorica me čekala gore, ona je brža od mene, ima kondu. A onaj moment kad ugledaš da imš još par koraka do odredišta je ne zamjenjiv, popile smo kavicu i juice i nazad.
Kad sam došla kući pojela sam što je bilo na meni-u (moje dijete) a bio je škrobni dan i ja izabrala grašak, i krenula mahat sa krpom i šetat flokia (usisivač) po kući. Kasnije do videoteke po neku limunadu, koju sam već pogledala, slatko.
Plan za sutra imam oprat auto, oslikat stolić i ići na sajam vjenčanja jer moram pokupiti promo materijal što za sebe što za M da vidim kako drugi fotografi rade jer ipak ja nastojim ući u te vode, a vjenčanja su zarada kojom bi svašta uraditi ali prvo treba doći do situacije u kojoj sam posve sigurna da sam to kadra sama napraviti.
Na poslu je standarno, samo što sam ovaj tjedan posebno mrzovoljna iz još nepoznatog razloga, zapravo se ne mogu odlučiti jel to pms ili jednostavno cjelokupna nezadovoljština sama sa sobom i poslom i ljudima koji me okružuju, jao ne, ne želim opet neko depra razdoblje, to mi je katastrofa uvijek mislim da nikada neću pronaći izlaz iz tog stanja.
Ja bih negdje išla, negdje daleko, Engleska, Amerika, ma svejedno, negdje da se maknem iz ove svakodnevice, zadnji put kad mi je tako bilo otišla sam raditi na brod, jedan ugovor-sedam mjeseci i bilo mi je odlično, najboljih 7 mjeseci (onak u komadu) u mom malom životu. Radila sam ako fotograf, upoznala divne ljude, plovila i radila, ovo radila iako je bilo naporno nekak sem to odradila sa većim entuzijazmom nego ovo što sad radim, a sad radim u pola manje nego tada. No odlučila sam da se ne vraćam na brod, ostala i završila faks, posao kojeg sad radim, radila sam i prije nego što sam otišla tako da me mjesto čekalo i na tome sam jako zahvalna tako da i zbog toga nisam ponovno otišla, ma tu ima toliko stvari koje su me spriječile da ne odem, no ja i dalje sanjarim da odem to je bitno, planiram, razmišljam, znači budem.
Ne treba odustati od svojih snova. I s tom rečenicom ću završiti za danas.
Post je objavljen 03.02.2007. u 23:03 sati.