Marketing
..::cutting isn't my problem...it's my solution::..
hello....
subota navečer a ja pišem post....issseee...propala sam...ugl!!!dragi moji ljudowi...ja sam vam jaaaaako bolesna...u ponedjeljak sam išla u školu s temperaturom (opet) i tresla se...izgledala sam ko da sam jučer crkla...strašno...cijeli dan u školi sam sjedila u jakni i doslovno zagrlila radijator kolko mi je bilo hladno...kad sam jedva došla kuć uz pomoć moje drage tečićke, mjerila sam temperaturu i bilo je 39.2...e umirala sam kolko mi je bilo hladno, kašljala sam ko bedevija (i još uvijek kašljem)u utorak sam išla kod doktorice koja mi je rekla da moram ležat u krevetu i da ne smijem mrdnut iz kuće do ponedjeljka, a ako za vikend odem van i ne bude mi dobro, da joj ne dolazim u ponedjeljak, da mi neće pomoć jer mi je lijepo rekla da ne idem nikud do ponedjeljka....i tak...ja sam bila ukomirana do četvrtka, a sad mi je mal bolje, osim što jebeno kašljem...to vam je ukratko zašto sam kod kuće a ne vani u zimskoj...s moji naaaajdražim društvom...šmrc...
kod kuće mi je DOOOOSADNOOOOO
....ne znam više šta da radim kolko se dosađujem...ubila bi nekog!!!najradje sebe...
NEMOGU VIŠE!!!
nisam mislila da ću ovo ikad reć al...JEDVA ČEKAM DA MOGU U ŠKOLU U PONEDJELJAK!!!yes yes...tolko mi je dosadno...
al oke...ae da vam ja pišem o naslovu...svi koji me znate malo duže i malo bolje znate da se ja volim rezat, rezbarit, grebat...kak god hoćete!ugl...nisam se već dugo jer sam obećala nekim osobama da neću...(a i sestra mi je uzela šestar...)
trenutno sam donekle sretna i ne planiram se rezat, ali živcira me kada mi neko počne srat zbog toga...ili bilo kome drugom ko to isto radi...kako ne razumijete da moj problem nije rezanje...moji problemi su druge stvari, a rezanje mi na neki jaaaako čudan način pomaže da izdržim...da savladam bol...da se nosim sa problemima koji me muče...ljudi koji me ne razumiju se očito nikada nisu našli u situaciji da im ništa ne ide...da su užaaaaaaasno nesretni i bezvoljni...da imaju osjećaj da im se ne isplati više živjeti...da ih nitko ne voli i ne treba...da nikom nije nimalo stalo do njih...da bi bilo najbolje da se nisu ni rodili...ili ako su se već rodili, da bez razmišljanja jednostavno nestanu sa zemlje...
jeste li se kad našli u situaciji da se osjećate kao da nitko ne bi mario da vi odjednom samo nestanete...isčeznete...da nitko ne bi niti primjetio da vas nema...i nakon mnogo vremena, kada shvate da nešto ili netko nedostaje, da bi se samo jedna osoba u gomili zapitala: A GDJE JE ONA BUDALA KOJU SMO UVIJEK ISMIJAVALI...KOJA JE UVIJEK BILA SAMA...DRŽALA SE SA STRANE...
ne bi se čak niti imena sjetili...i o toj BUDALI bi razmišljali možda minutu...ni tolko...a onda bi iščeznula i iz njihovih misli i potpuno...nestala...
jeste li se kad osjećali sami...čak i kada ste bili okruženi gomilom tzv. ˝PRIJATELJA˝...koji samo čekaju da nešto krivo kažete ili nekoga slučajno krivo pogledate kako bi vam mogli prigovoriti zbog toga ili jednostavno vikati na vas bez određenog razloga kako bi sebi olakšali svoje probleme...
jeste li kad sjedili u sobi...sami...i vrištali od muke...gušili se u vlastitim suzama koliko ste se razočarali u nekoga...pa da vam ni stvarno najbolji prijatelji ne mogu pomoći...da vas čak ni oni ne mogu razumjeti...a možda se ni ne trude...jer ni njima jednostavno njie stalo do vas...nikome nije...nitko vas ne voli kad vama nešto treba...ali svima ste super kad njima treba pomoć ili društvo...ali kad vas iskoriste, ne trebaju vas više...i ne vole... i briga ih za vas i vaše osjećaje...
ja sam bila u takvim situacijama...i samo molim nekoga da mi objasni kako da netko ne pukne od tolike boli...i ne napravi si par crtica na tijelu nožem...ili nečim drugim...ja mislim da je to moje rezanje još super...ima ljudi sa većim problemima...ali oni si rade i gore stvari....ja samo želim da shvatite da kada pukneš nema drugog izlaza...barem ga ja nisam vidjela...i zato vas molim da me ne osuđujete...niti druge ljude koji to rade...pokušajte nas razumjeti...tako će i nama biti lakše...
eto...mislim da mi je ovo najduži post ikad...hehe...ae ljudi moji uživajte...ja ne znam šta da vam više napišem osim da mi komentirate puuuuuno....
POZZ: BETU, TUČU, TEČIĆKU, NETU, MOG TOMBU, MOG BRACU TIHU, GUDU, MATIĆA, MARCA, IĆU, DENIJA, MIRU, DAMBU, MALOG MARKA, MALOG IVANA, MALOG JOSIPA, KRLETA, DORU, SUZY, ANUŠKU I NEK MI SE OPORAVI BRZO...ANA LOLIM TE PUNO...DRŽI MI SE!!!
, MARIJANU, KIFLU, BIVŠI 8.c, LUCIJU, ENU, MAJU, MARINU I OSTALE IZ 1.h, MOJU ROĐU IVANU, KRISTINU, IRENU, MONIKU & DENISA i ostale koji mi komentarišu blog...ak sam nekog zaboravila veoma mi je sorry...uživajte ljudi, ja idem gledat noćnu moru...papa....big kisssssss svima!!!
Post je objavljen 03.02.2007. u 21:07 sati.