Marketing
Jednom kad noć ukrade nebu...
Dobro razumijem što se događa.
Paučina u uglovima
prostorije.
Crni baršun
se povlači po pločicama.
Sa stropa vise zamišljene žrtve.
Sami kolerici.
Dobrodošli u klub.
Miris
parafina.
Opskurnost teška,
kao omča oko vrata..
Opsidijan u srcu.
Ajmo sad ovako.
Mata mi kaže da napokon napišem
nekakav normalan post. Očito hoće da nabacim neku svoju
filozofiju. Ili već nešto. Popljuvao me zbog pjesama. hehe...
Mislim, mogu napisati neki bezobrazno dugačak post, ali
stvar je u tome što ga sigurno nitko ne bi čitao. Možda.
Što htjedoh reći? Napokon vikend. Štrebam geografiju.
Idem na natjecanje. Prijavila se bezveze. Bar neću biti
na tri školska sata. Meni odgovara. Glupo mi je tu
pisati o školi. Ionako je ne volim.
Bili smo sinoć kod frenda. Nije bilo kao i obično, no,
bilo je ok. Opet nekakva naguravanja oko onoga što
je netko rekao nekome iza leđa. Pljuvanje. Lupanje.
Igranje PES-a. I da. Nisam igrala. Kartala sam Uno
( u nedostatku kreativnosti..). Svu negativnu energiju
izbacila na frendu. Sad je super. Izašli van. Smrzli se.
Zvao je. Doći će. Valjda. Rezervacija za sedam.
Unaprijed planirani događaji. Kaže nešto drugo.
Kaže da je sretan. Vidi me i kad ga ja ne vidim.
Nije fer. Misli, misli. Sve je u savršenom redu.
Nema više frke. Sve se posložilo. A bilo je i vrijeme.
Post je objavljen 03.02.2007. u 11:39 sati.