Džef Dimak, penzionisani računovodja iz engleskog gradića Prestona, odvaja svakog meseca deo svoje penzije da bi pomagao tri srpske porodice raseljene sa Kosova.
Žao mu je što u njegovm gradu od 130.000 stanovnika, niko sem njega to ne čini. Dve najveće lokalne humanitarne organizacije pomoć šalju samo albanskoj strani.
"Englezi kao da pamte istoriju od Tonija Blera. Zaboravljaju da su Srbija i Engleska bile saveznice u dva svetska rata", priča Dimak u intervjuu agenciji Beta.
Na televiziji je slušao da su Srbi ubice, ali mu se učinilo nelogičnim da u ratu druga strana ne ubija. "Znao sam da to ne može biti tačno. Srbi kao hrišćani ne mogu biti krivci ili bar ne isključivi krivci", kaže Dimak.
Najbliža pravoslavna crkva je od Prestona, mesta nedaleko od Mančestera, udaljena 375 kilometara i nalazi se u Londonu. Dimak je u njoj 1999. godine upoznao drugu stranu priče o stradanju na Kosovu i izrazio spremnost da pomogne.
Sveštenici crkve sveti Sava uputili su ga na Narodnu kancelariju predsednika Srbije. Posle toga Dimak je odlučio da finansijski pomogne tri srpske porodice sa Kosova.
"Sudbina ovih pordica je tužna i slična. U sva tri slučaja očevi su ubijeni. Jedan od njih je bio policajac, drugi je radio na televiziji i njegovo telo nikada nije pronadjeno. Treći je ubijen u radnji u kojoj je radio.
Ostale su samohrane majke sa šestoro dece koje žive u veoma skromnim i teškim uslovima".
Tim porodicama Dimak šalje novac, skromno ističući da to nisu velika sredstva koja mogu da im promene život, već samo da im olakšaju tešku svakodnevicu.
Dobrotvor iz Prestona kaže da povremeno dolazi u Srbiju, obilazi porodice koje pomaže i u njihovim malim, neuglednim, iznajmljenim stanovima popije po kafu sa njima.
Ovog januara, posle više godina "druženja sa Srbijom", Dimaku se ispunila želja da poseti Kosovo. Uputio se sa timom Narodne kancelarije u Veliku Hoču.
Na putu do Hoče, posle kontrolnog punkta medjunarodnih snaga, ogromne moderne kuće i lokali, albanske zastave, desetine benzinskih pumpi, baloni za fudbal, sjajni mermerni spomenici poginulim borcima OVK, bilbordi koji reklamiraju strane banke, automobile na lizing - i na drugoj strani sva beda i sivilo u kojima žive Srbi. Već prvi pogled govori o podeljenjoj stvarnosti na Kosovu.
"Čovek ne može a da se ne pita odakle sav taj novac i ne može a da to ne poveže sa onim o čemu se kod nas malo priča, a to je da 80 odsto droge u Britaniju stiže sa Kosova i da 90 odsto prostitucije na Ostrvu organizuju baš Albanci", kaže Dimak.
Post je objavljen 01.02.2007. u 03:39 sati.