Marketing
sinoć smo ležali jedan do drugoga. paralelno. i buljili u strop i slušali jednu pjesmu koju isto volimo. pa bi malo on pogledao mene pa malo ja njega. i ništa nam nije jasno. jel to to? nije? šta ćemo? je. možda. ne znam. sramežljivo sam ispružila ruku. i on je. sad moram bit pjesnik i reć prsti su nam se ispreprlitali ko hobotnice, njegovi mlada hobotnica i moji lignjica. savršeno.
ja mislim da bi nam bilo lijepo. a ti kako hoćeš.
ajmo.
neću te molit, ali molim te.
imaš još pola sata.
Post je objavljen 01.02.2007. u 01:32 sati.