Marketing
Prešutjet ću
Hladno siječanjsko jutro.
Prva jutarnja kavica, ti u mojim mislima.Pišem.
Naizgled isto kao sva jutra do sada, kao svako drugo jutro u mom životu.Samo obično jutro u kojemu sam tvoja.
Ipak, nije, drugačije je.
Dotaknula me čudna, nedefinirana, ničim izazvana tuga.
Dodirnuo mi je dušu nemir.
Misao da možda, ipak...
Ne, neću izreći ono što mislim.
Prešutjet ću.
Možda iscijelim naoko bespotrebnu ranu šutnjom o njoj.
Prešutjet ću.
Možda je danas samo dan kada mi nedostaješ više nego obično.
Prešutjet ću.
Možda jutros nisam mislima uspjela premostiti daljinu, i ništa drugo.
Prešutjet ću.
Ti ćeš ionako znati i ako šutim.
ŠUTIM
Ja stojim, naizgled mirno
A moje srce suludo tuče.
Ni jednu riječ neću reći!
Moje oči govore.
Kad nada ode misli će moje ponirati,
Ali suza se neće vidjeti.
(Stihovi izvučeni iz škrinjice sa koje sam jutros otpuhnula prašinu nakupljenu godinama.
Čini mi se da je bila daleka 19**)
Post je objavljen 29.01.2007. u 08:43 sati.