Pregled posta

ZUCO U LONDONU...tekst bez kvacica,engleski laptop!!!

E da moj narode evo da vam se javim uzivo iz Londona...Moram malo da se povalim da sam bio u jebeno velikom gradu-veci je od Vukovara.I tako sam mao zanemario postove,a ono moram malo odmoriti od interneta i svega.A i nisam stigao nista pisati i da sam htio.Da vam malo docaram put.Krenuh 18. ovoga mjeseca u London.Smrad(jedan frend) me odbacio do Vinkovaca pa cu odande sa onim vakom u 3i10 za Zg.I ni 5 ni 6,vidim Pavleta na stanici uto doba.Reko di ces,oni ni 7 ni 8 nego za London i to upravo onim letecim objektom kojim i ja idem-u isto vrijeme-nemeres bilivet.Vec sam konto da ga nije Ruza poslala.I necete vjerovat covjek ide upoznati neku trebu s kojom se dopisivo,aj reko dobro.Jebate ja neam para da odem u Zupanju kada bi dotle doslo a kamoli za London.

I tako stigosmo mi u zg,malo bacili spike imali vise od 2-3h na raspolaganju.Vrijeme doslo da se krene.Busom na airport pa ajmo.Ljudi moji prvi puta u svom zivotu sam se sreo celo u celo sa letecim objekatom.Reko jebalo majku ako nebude 3 terorista,a ne jedan.Opet se sjetih Ruze pa mi bjese lakse.I ono,sjeo ja unutra i bijah tocno kod emergency exita.Reko Ruza se i zato pobrinula.Krenuse oni nama objasnjavati sta ako dodje do nesrece,da stavimo maske ove ono,uzmahali se rukama i pricaju engleski-sve sam razumio.Pa hebote meni je do stranog jezika dok avion pada.Al ajd.I necete vjerovati-poletismo.Ko tice.Par tona tezak leteci objekat vinu se u zrak ko iz sale.Letili mi-nas 60-ak.Jesmo zivota mi.Bili u zraku.U oblacima.Sve oko nas bijese tako malo-sicusno.Nemerem vam to objasniti.Evo da vam malo docaram,nevjerovatno je.Dodje ti da iskocis van i pleses po oblacima.



Vezo se ja sa onim pojasem,jer sam vidio da su se i drugi vezali-to sigurno da nesto ne maznemo sa zemlje dok smo u zrako-kuce kolike su bile-mogo sam ih komotno strpati u djep.I letimo mi letimo,potera mene na wc.Aj nista udjem ja i kontam:Hebate di sva ta nasa sranja zavrse.I izadjem ja van-tj. iz kabine-e da a wc pola metra sa pola metra-nit mores noge rasirit-nit mores citati novine dok seres,tako da sam odusto od svega.Krene odjednom avion da se trese,pogedam kroz prozor svi motori na mjestu,krilo i dalje tu,al opet reko hebate sta se treses-koji ti je?Pogledam u one hostese-normalne,nitko se nije uspanicario-aj skonto ja da je to normalno-pa reko dok se vec treses...Naredih guzu u pristojan polozaj i bjese mi ljepo.Sad ja kontam zasto su se svi umirili-uzivaju.Pa zasto nebi i ja.I prestade se tresti...I tako letimo,letimo-bas ko oni crvici kad ih vrapcici popapaju.U utrobi smo nekakvog metalca koji se visoko vinuo u oblake.

Nakon nepuna 2h dodjosmo u London,sletismo.Isro nas tamo na nekoj pisti.Bilo tu puno njegovih rodja.Bijese vecih,bijese manjih.I uputih se ja u airport i sad samo trebam dati putovnicu na provjeru i proci.Samo.Bemti Zucu baksuza.U redu ih je bilo negdje 100-tinjak,a jedna treba koja nas prima.Popizdio.Da bi stvar bila najbolja osto sam ZADNJI...cak i oni koji su prije mene dosli su prosli prije mene.ZASTO???Zato jer si je jebena zena koja me je trebala pusitit nakon pregleda putovnice umislila da sam fuckin terorista.Neda mi da prodjem i Bog.Ja puko.Ispitivala me je punih pola sata.Prvi puta u zivotu sam dozivio da mi netko postavi u jednom danu vise pitanja od Ruze.Nema sta me nije pitala-jedino u svemu je falilo da me pita koliki mi je rodjo.Na kraju kad sam rekao da idem kod sestre,poce me ispitivati i njezinu povijest!!!Jel ona tu zivi?Reko doselila se sa Sogorom...Na kraju opet me pita za sogora...Sta on tu radi?Zasto se doselio u London?...ma sto stvari jebote.Jedva sam upamtio ovo o sebi a kamoli jos da pricam sestrinu i sogorevu putnu romansu.I na kraju kada sam sve isprico zovu moju seku da sve provjere.Kad je zavrsila sa razgovorom udarila mi je udarila pecat i rekla:Danas je tvoj sretan dan!!!U reko majku ti tvoju da sam terotista nebi mi bilo zao aktivirati bombu u sekundi.I puste oni mene,uzmem prtljagu i taxista me treba cekati na izlazu.Nema taksiste,ti bokca.Zove sogi,reko sogi nema ga.Krepa mi baterija.Aj ono snaci cu se nekako.Engleski me hvala bogu sluzi,hehe.I dodjem ja u neku trgovinicu i pitam imaju li negdje uticnicu da ubodem ovaj svoj...punjac.Veli da u citavom aerodrumu nema uticnica....aaaaaaa....odem do bankomata,dignem 10 franaka-ispričavam se FUNTI-eto seko si sada sretna,usitinim i zovem sogija.Rece on meni da me taksi ceka na izlazu.I tako trazim ja trazim nea ga nigdje.Nije proslo 15-min. cujes duz citavog aerodruma moje ime.Par tisuca ljudi su culi moje ime-bijah poznat a nisam ni doso.Cujes kako spika:Tomsic...bla,bla...from Zagreb,please come,bla,bla...nista nisam skonto sta prica.Jebote reko.I setam ja setam i...eeeeenooooo gaaaaaa.Drzi on onaj papir na kojemu pise:Mr.Tomsic.Heeeee reko evo mene.narode moj vidio sam toliko sretnih ljudi,ali kao toga taksistu kada me je vidio,nisam nikada.Pozdravim ja njega...Ceko me je 2 sata,toliko sam se zadrzo jebote.I pozdravimo se mi,malo caskali do RICHMONDA-zapravo tu mi zivi sestra,i dovede me.Reko mi je da u svom zivotu nije cekao toliko kao mene.Hehe,stas,makar ce me upamtiti.I tako vam narode moj zavrsi ja vamo.

Ovdje bijese snimljen film Dracula,mislim dio filma,a ja naslonjen na grobu dje je on nekada prolazio

Update:Evo stigo sam kući,i kao što rekoh evo još malo slikica pa parite oči
I naravno hvala Šogiju koji me je proveo svim tim silnim mjestima,bez njega nebi bilo ovih slika-a ni Londona.Zamislite došo sa posla,ošo samnom u grad,isliko me,vratio kući u komadima,ujutro me odvezo na poletilištei onda na poso.I da častio me u Burgerkingu sa dobrim burgerom i pogledom kroz prozor-ma ko ima boljeg Šogija od mene,hehe.A seka-ajoj,ubi me u pojam!A štaš,znam ja da je njoj drago da sam bio,pa ona mene malo iz ljubavi.Ko što šogi kaže ljubomorna.Bio četo sa šećerom,mislim ne četo kao četo,nego se dopisivo sa šećerom-naglašavam,bio,tj.nisam dugo nije mi dala.Znao sam da joj falim al tolikooooooo.I još nešto,svako večer sam moro sa skupim kaladontom .Hebate