Reka bi moj prijatelj "ovca" Marinić iz Nogala donjih b.b :"Kad si ti bija mali nisi ima puno igračaka,al si ih zna iskoristiti".
Istina .Ima sam malo igračaka,pa zato sad nadoknađujem,sad sam taman na nivou naprednog 11 godišnjeg dečka.A štaš.Šta ima lipše neg biti dite.Ako ćemo virovat Tinu Ujeviću a on je govorio:"Cilj je postati čovjek,a sreća je biti dijete",onda sam ja pola već ostvario-ha.
I znate šta mi je drago ,da nisam jedini oliti jedino dite.Razmišljam i tražim početak svega toga.A odakle je početak nego kad smo bili dica,pa malo resli ,školovali se (kad ne znaš nešto onda se izvlačiš,šta ja znam ja sam dite),pa malo cure (kad nešto zafrkneš onda se praviš malo blesav-opet ka dite),pa se oženiš i dobiješ dite ( poprimiš od njega ),poslin kako stariš sve više postaješ dite.To onda dođe ka drugo ja ,bivstvo bivstva.
A zašto sve ovo.
Pa zbog mog kuma dijeteta.Mi se sad igramo komjutora.Ja pišem pizdarije a on čita.Jesmo jaki.
"Nek se ori,gori Bukovica cijela,
kad pivaju momci s miljevačkih sela."
E vidiš zbog ovoga šta si piva s menom u Dubrovniku na novu godinu 2000-u proglašavam te počasnim pridruženim članom Miljevaca (kad već može ovaj Etto i Da Silva biti Rvati,moš i ti biti Miljevčanac,a ako budeš dobar za 10 god bit ćeš i kabanar).
E moj kume dijete,koliko sam ja uložio da od tebe napravim čovika,a ti neš i neš,oš bit dite.
Pjesme sam za te pisa,lagao u njima za tebe,kleo se za tebe(mislim u pjesmama).Prođe od tad 10 god.,a ti zaboravio sve zajedničke akcije(još mi duguješ Kapetana Marka i Žalosnu Sovu kad su spasili belaja Beti).Nego sićaš li se ti toga,moj Lapa?Vako nekako iđe
Reci Lapa
Reci Lapa,stari druže,reci majkle ti
zar je tako,tako teško, zbog nje plačeš li
Mani suze šta te briga,nije jedina
oli tebe više boli što voli drugoga
Ne plačem ja ne,ne plačem zbog nje
laže srce stari druže prokleto neka je
Zaklinjem se pred,pred Bogom u sve
laže srce stari druže,prokleto neka je
Kažu Lapa nisi smio,nisam,nisam lud sam bio
ali doću jednom pameti
Zato suzo sad polako,vidiš nije meni lako
lakše mi se s tugom nositi,lakše neg u Boga se zakleti.
ZAKLJUČAK:
Eto to su bili dani ponosa i slave(onda kad smo bili veliki),a sad –sad nam je još lipše-SAD SMO DICA.
P.S. Kaš mi vratit romane i onu majicu sa Supermenom?I štaj bilo s onom?
Post je objavljen 23.01.2007. u 22:45 sati.