Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/griffith

Marketing

Klinček stoji pod obolkom

Pošto sam stjeran pred zid, ulovljen na prepad, pod molbom za dušom, nema mi druge nego se pokorit i udovoljit znatiželji svih vas koji čitaju ili slučajno zalutaju ovdje, pa evo vam mali dio mene. Eh, da naravno nisam htio biti štafeta-breaker i to je jdan od razloga, nek se lanac održi i glavno da nije na meni puko ;)

1) ček dal da ovo uopće stavim? hmm možda još neki ne znaju al lijen sam do zla boga.
Nemrem se uloviti ničega odmah a pogotovo knjige, radje ću zujit u prazno, gledat telku, radit tisuće stvari sam da ne primim knjigu, l kad se usijem nagovorit, meditiram sat vremena minimum prije negoli otpočnem sa čitanjem. Zanimljivo je to šta vrijeem ide ful brzo kad niš ne radiš, kad se zahebavaš... ode vrijeem a ja se molim da ne produžim na još jedan sat jer onda niš od svega :)

2) Hmm, ovo ziher ne znaju ni moji najbliži prijatelji, pa evo vam ljudi, da se vidi da sam ozbiljan.
ko mali odnosno drugo novorođenče, neke komplikacije su se dogodile mojoj mami, i nekak sam krivo izašao van il tak neš, pa sam po pričanju (ne znam ni ja točno tu priću, onak informativno, nije mi se dalo ju slušat u detalje) ostao oduzet heh, donji ekstremiteti su mi bili nerazvijeni, zakržljali il kak god, onda sam moro ić na svakojakve terapije i bilo je pitanje dal bum uspio prohodat uopće, na kraju je sve dobro kaj se dobro svrši i vidi me sad... da se nisam uljenio di bi mi bio kraj ;)
I imah brata kojeg nisam nikad upoznao, on je umro na porodu.

3) Totalna sam izjelica svega, sve volim jest haha osim onih šugavih krvavica!
pogotovo se to odnosi na slatko; čokoladu il kolače bilo kakve vrste, al kremasti i čokoladni imaju prednost. Kad izadjem van na lačko, minimum su dva komada, a onda se runda dalje zavisi ak sam sam il u društvu i kolko sam voljan/voljni potrošiti. Brez i ja pogotovo svako svakom plati 2 kolača, i onda ko može dalje sam zove... inače bez čoxe nemrem izdržat jedan dan, dva maximum i onda sam prisiljen ak nitko drugi ne ode otić u dućan i kupit si čokoladu i smažem ju za manje od 5 min... sam trpam...

4) prije 3 godine izgubio sam najlijepše nade i snove, kako je rekao ljermontov:

"tužno je pogledati kad mladić izgubi svoje najljepše nade i snove, kad se pred njim odgrne
ružićasta koprena, kroz koju je motrio ljudska dijela i osjćaje, no ipak OSTAJE NADA da će
strare zablude zamjeniti novima, koje će biti isto tako slatke"

Mislim svi kad tad shvate razliku izmdje "držanja za ruke" i "Voljeti"... Počet će te shvaćati (ako već niste) da poljupci ne znače uvijek nešto... obečanja mogu biti prekršena tako brzo kako su bila i izrečena... a i ponekad je "zbogom" zaista zauvijek, a ako nije bit će!!
Smiješno je to kaj nakon tih 3 godine, naa neku foru ona, ako ne fizički, uspije zeznut neku novu slatku nadu kamoli to ni meni nije baš jasno, da bar ja dam neki povod al dosta o tom... o vom bi mogao godinama filozofirat i pričat kao što i jesam, al okrenuo sam novi list sada sam ovo neki drugi ja. Svatko ima pravo jednom biti naivac ~Clint Eastwood

5) kaj da tu stavim....
Pa recimo da sam patriot, ponosan sam kaj sam hrvat, ne bum ulazio u politiku i naše demagoge sada bez brige. Volim našu zemlju, naše velikane, ljude kroz povjest, hrvatsku nacionalnu svijest koja je lila krv da drugima bude bolje, i to je nešto što ja neću uzet zdravo za gotovo, ja povijest znam i niko mi to nemože uzeti i uvjeravati me u suprotno. kroz duga ljeta i ljute boje branili smo časno našu djedovinu, naši djedovi su ju čuvali i kod mene nisu zalud ginuli. U kratko na to sam ponosan.


eto to je to, predajme palicu ili zadatak u urke sonyku al ak mogu i otofnoj ifki jer sonyka više nema pa nekak radje ifka :))


Post je objavljen 22.01.2007. u 12:09 sati.